Прпа потврдила да Курака није препознала као убицу Ћурувије

Историчарка Бранка Прпа рекла је у Специјалном суду у Београду да јој Мирослав Курак, који је оптужен као непосредни убица, не личи на особу која је пуцала на Славка Ћурувију. Прпа каже да јој је Лука Пејовић највише личио на убицу Ћурувије и додаје да особа која је пуцала није могла истовремено и њу да удари.

Бранка Прпа је, сведочећи на суђењу оптуженима за убиство Ћурувије, објаснила да је Курака видела на слици објављеној у медијима коју јој је показала једна новинарка, преноси Танјуг.

"Тада сам прокоментарисала да ми то лице не личи на убицу", навела је Прпа одговарајући на питања Кураковог браниоца Стевана Протића.

Прпа, која је била у друштву Ћурувије када је убијен у пролазу зграде у Светогорској, где су живели, навела је да је убицу гледала са земље, то јест да је он стајао изнад ње.

"Лице му је откривено, само је на глави имао црну вунену капу и јакну. Лице је аморфно, без неких физичких карактеристика. Имао је широко лице, и крупне црне очи, и био је изузетно блед", испричала је Прпа, која је приликом напада задобила ударац у главу.

Прпа је описала да убица није био много висок, по њеној процени око 175 центиметара, набијен, набилдован и кратког врата.

Према њеним речима, 11. априла на дан убиства, Ћурувија и она кренули су у шетњу око 14 сати и по повратку, у пасажу куће у Светогорској улици, Славко је "почео да пада као да се саплео".

"Славко је почео да пада и држао ме је за руку. Окренула сам се да видим шта се дешава и тада сам добила ударац у главу и пала. Славко је пао пре мене и ја за њим. Док сам лежала видела сам човека који је прилазио с пиштољем ка нама који смо лежали на земљи. Пришао је Славку и пуцао му у главу", испричала је Прпа.

Онда је човек с пиштољем дошао до ње.

"Ја сам ћутала и гледала, и он је ћутао, и окренуо се, и мирно и полако отишао са места злочина", рекла је Прпа.

Додала је да јој је на убицу највише личио Лука Пејовић, припадник резервног састава Јединице за специјалне операције (ЈСО) који је убијен 5. децембра 2000. године у "сачекуши" на Топчидерском брду.

Прпа је, одговарајући на питања одбране, испричала да од 12. априла 1999. године, дан након убиства, до новембра 2000. године никад није била позвана у полицију и било јој је јасно да се не води никаква истрага све до формирања Владе Зорана Ђинђића.

У новембру је први пут видела слике Лука Пејовић који јој је, како је рекла, највише личио на особу која је пуцала на Славка Ћурувију, али да ни тада није могла да то тврди са 100 посто сигурности.

"Мислим да су ми тада рекли да је Пејовић убијен и да има то карактеристично бледило лица на којем сам ја инсистирала", навела је Прпа и додала да јој је полиција такође рекла да се Пејовић друговима жалио да ће бити убијен јер је "одрадио новинара".

За време Коштуничине владе кренула је нова истрага са новим питањима.

Инспектори су је, како је рекла, питали "да ли су очи биле плаве, а у мраку је видела црне, да ли су била контакна сочива..." 

Одговарајући на питање тужиоца да ли су на лицу места биле две особе, Прпа је навела да, иако је видела само једног човека, особа која је пуцала није могла да истовремено њу удари.

"Због тога сам имала осећај да је мене неко други ударио. Највише због тога што смо готово истовремено падали", испричала је Бранка Прпа.

На питање адвоката где је отишла након ликвидације Ћурувије, навела је да је одјурила до зграде и позвала Гордану Сушу да би обавестила новинаре и Даницу Драшковић да зове хитну помоћ и да је обавести да је на Славка пуцано.

Очекивала је, како је објаснила, да Даница Драшковћ може да интервенише и да хитна помоћ стигне брзо, међутим, хитна помоћ је стигла сат времена касније.

Да је Ћурувија мртав, сазнала је од полиције која је дошла на увиђај.

"Цедуља са спомен-плоче прослеђена министру" 

На питање о цедуљи, коју је потврдила да је нашла залепљену на спомен плочи Славку Ћурувији на месту где је убијен, Прпа је рекла да су на њој писала два имена са појашњењем да су то припадници КОС-а који су убили Ћурувију.

"Цедуљу сам однела код министра Душана Михајловића. У току истраге за време министровања Михајловића, полиција је покушавала да дође до података да ли је КОС учествовао, али то није уродило плодом", навела је Прпа.

Сматра да није тачно да га КОС није пратио.

"У опису њиховог посла је било да прате његову међународну активност и састајање са странцима...", навела је Бранка Прпа.

Упитана зашто се њеним исказима поклања мало пажње, односно истрага иде у другом смеру од онога што она трвди, Прпа је навела да је то питање етике једног друштва и једног система.

"Ова држава није вршила своју уствану функцију, није штитила своје грађане већ их је убијала. То је питање етичких темаља и много је веће од моје и Славкове судбине", рекла је Прпа одговарајући на питање браниоца оптужених Зоре Добричанин Никодиновић.

На питање Добричанин Никодиновић, зашто се поклања пажња "сведока сарадника који нема више шта да изгуби" (Милорад Улемек Легија), Прпа је навела да не зна о каквом се "савезу елита ту ради" и да је то "питање за будуће историчаре".

Потврдила је да је добијала писма са претњама смрћу у току истраге пред Специјалним судом у јануару 2007. године.

"То је интензивирано након моје изјаве у суду... у писму је писало да ме овог пута неће само ударити у главу...", испричала је Прпа.

Писма је предала полицији и обавестила председника Бориса Тадића, специјалног тужиоца и директора полиције Милорада Вељовића, али нема никакве информације шта се даље догађало.

Такође је рекла да је убиство Славка Ћурувије резултат репресије која је кренула од октобра 1998, када је донет у то време нови Закон о информисању.

"Славко Ћурувија је прогањан на начин који је први пут забележен у политичкој пракси када је у питању независно новинарство. Основ за то је био Закон о информисању", рекла је Прпа сведочећи на суђењу оптуженим припадницима ДБ-а за убиство Ћурувије.

Према њеним речима, на основу тог закона је било могуће не само кажњавање новинара, главног уредника и директора медија, већ је уведена колективна кривица.

Такође је уведена пленидба имовине не само редакцијске већ и приватне имовине, навела је Прпа тврдећи да су се судске одлуке о затварању новина доносиле у року од 24 сата, што се Славку и догодило прво са листом Европљанин, па и са осталим.

Прпа је такође навела да су она и Ћурувија желели да напусте Србију и да је он покушао да нађе стан у Црној Гори, али да је после одустао.

Није желео да иде из Србије говорећи: "Шта ми могу – могу само да ме стрељају...", навела је његова невенчана удовица.

Додала је да Ћурувија није имао политичке амбиције, иако се шалио да ће основати своју странку јер ниједна не ваља.

Одговарајући на питања браниоца оптуженог Радомира Марковића адвоката Душана Машића, Прпа је потврдила да је Ћурувија имао дугове према банкама због сталних кредита за новине и штампарије, као и да је добијао донације.

"Увек је био у врсти покушаја да једну ситуацију премости. Новине су му забрањиване, уништаван је непрестаним пленидбама и уништавањем имовине, у његовој редакцији је радило преко 300 људи на целом спрату у Борби", испричала је историчарка.

Према њеним речима, након пута у Вашингтон, амерички конгрес је одлучио да му помогне да обнови новине.

"Крајем марта смо добили и-мејл из Вашингтона и одобрено му је 250.000 долара да обнови целу издавачку делатност. Али новац није стигао јер је убијен", посведочила је Прпа.

На питање адвоката да ли је добио 400.000 долара пред убиство, она је рекла да никаквог новца није било, али да је Славко волео да се причом о томе шегачи и доводи новинаре у заблуду.

Јелена Ћурувија: Осећало се да неко жели да уништи Славка

Претходно је сведочила ћерка убијеног новинара Јелена Ћурувија, која је истакла имовинско-правни захтев према оптуженима, али није определила износ. Одговарајући на питања одбране, навела је да су иза њеног оца остали само дугови и празни рачуни и да не зна да је примио било какав "велики новац".

"Ми смо наследили оно што смо наследили, а новца није било. Само дугови, празни рачун и сефови", рекла је Јелена Ћурувија.

Одбрана оптужених је такође покушала да покрене питање Ћурувијиног обезбеђења односно његових телохранитеља, али Јелена није имала ближа сазнања о њима, нити како их је и преко кога њен отац ангажовао.

Прпа је пак навела да су припадници обезбеђења чували и редакцију, али и њих по потреби, наводећи да их је Ћурувија водио "више театрално када би некуда ишли".

Ћурувија је, према њеном сведочењу, изнајмио стан у приземљу њихове куће, где су живели "људи који су га упозоравали – ко улази и излази одатле".

Кћерка убијеног новинара рекла је и да је њен отац неколико месеци пре убиства био прислушкиван и прогоњен преко медија, као и да је био у сукобу са Миром Марковић, супругом тадашњег председника Савезне Републике Југославије Слободана Милошевића.

"Притисак се осетио од октобра 1998. године, односно од увођења новог закона о информисању, када су кренули да му гасе новине", рекла је Јелена Ћурувија.

"Осећало се још тада да неко жели да уништи и њега и његове новине. Последњих месеци је држао трибине по Србији 'Није српски ћутати' и ја сам ишла са њим. И тамо се осећала нелагодност јер смо знали да присуствују и људи из ДБ-а", навела је Јелена Ћурувија.

Према њеним речима, Славко Ћурувија је знао да га прислушкују, али то није схватао озбиљно све док, како је навела, није у ТВ Дневнику прочитан текст из "Политике експрес".

"Тада смо се сви уплашили за његов живот, али он није хтео да оде", рекла је Јелена Ћурувија, али није могла да каже ко му је тачно упућивао претње.

Једини сукоб имао је са Миром Марковић, а других сукоба "у том рангу не", рекла је Ћурувијина кћерка одговарајући на питање тужиоца.

Испричала је да је њен отац, као власник новина, сматрао да треба да познаје све битне људе у земљи, па и Милошевића и Миру Марковић.

"С времена на време би се са њом видео. Рекао јој је да то што раде није добро за земљу... Чак јој је рекао 'висиће на Теразијама' због чега је Мира Марковић чак бризнула у плач и после је била врло непријатна", испричала је Јелена Ћурувија.

На дан убиства, како је навела, срела је оца код Атељеа 212.

"Он је ишао на ручак, а касније сам добила информацију да је убијен. Два полицајца су после дошла код нас кући", навела је ћерка Славка Ћурувије.

Јелена Ћурувија је саслушана и у својству оштећене и у својству сведока.

За убиство Ћурувије оптужени су тадашњи шеф ДБ-а Радомир Марковић, шеф београдског центра ДБ-а Милан Радоњић, главни обавештајни инспектор II управе Ратко Ромић и припадник резервног састава тог ресора Мирослав Курак, који је у бекству и за њим је расписана потерница.

Радоњић и Ромић су у притвору. Они су раније данас ослобођени оптужби за помагање у покушају убиства лидера СПО-а Вука Драшковића због недостатка доказа. Марковић служи казну од 40 година затвора у пожаревачкој Забели, а Кураку се суди у одсуству.

Према оптужници, Ћурувију је убио Мирослав Курак, а саучесник му је био Ратко Ромић, који је дршком пиштоља ударио Бранку Прпу у главу. Налог за то су, како тврди тужилаштво, добили од претпостављених Радоњића, односно Марковића.

Ћурувија је убијен на Ускрс, 11. априла 1999. године, током НАТО бомбардовања СР Југославије, у дворишту испред улаза у зграду где су се налазиле просторије маркетинг службе Дневног телеграфа.

број коментара 3 Пошаљи коментар
(уторак, 08. сеп 2015, 17:45) - anonymous [нерегистровани]

...

ovo mora da se resi! Jer to bi bio znak da izlazimo iz ere politickih ubistava, neistomisljenika, od 40 tih godina pa do danas.
Treba i reci da je u Srbiji ova tradicija duboko utemeljna, imamo zaista dosta slucajeva, a poslednji je verovatno bio Zoran. Nadajmo se da ce se Srbija jednom za svagda ovakve politike osloboditi!

(уторак, 08. сеп 2015, 13:52) - anonymous [нерегистровани]

E,da

u strahu su "velike oci" ?.

(уторак, 08. сеп 2015, 13:28) - anonymous [нерегистровани]

Siroko lice,veoma bled oko 175cm

Neka joj policija da slike svih gradjana Srbije slicnog izgleda ,neka naprave fotorobot,kakva je bre ovo cirkuska predstava???
Licno Curuviju nisam voleo zbog njegovih reportaza,ali sam protiv ubistva!