Газда Језда на слободи

Власник некадашње пирамидалне штедионице "Југоскандик" Јездимир Васиљевић осуђен је на пет година затвора, али пошто је то време већ провео у притвору пуштен је данас на слободу. Васиљевић је осуђен на основу оптужбе да је са сарадницима почетком деведесетих оштетио грађане Србије за више десетина милиона немачких марака.

Судија Вишег суда у Београду Слађана Марковић прогласила је кривим и некадашњег директора Банке приватне привреде Црне Горе Милорада Вукотића, који је, такође, осуђен на пет година затвора.

Васиљевићевог зета и шефа трезора Драгана Антонијевића, пословног саветника Љубивоја Шундића и адвоката Стевана Протића, суд је ослободио оптужбе.

Газда Језди је укинут притвор, а у казну ће му бити урачунато време које је провео у притвору.

Васиљевић је по изласку рекао новинарима да ће се жалити на судску пресуду, истовремено оптуживши судског вештака Радомира Бијелића да је фалсификовао признанице из којих се види да је он наводно примио 28 милиона марака.

"Суђен сам по закону из 1996. иако је случај из 1993. године. Тражио сам на увид и вештачење признаница због којих сам држан у затвору, а за које одговорно тврдим да их је фалсификовао судски вештак Радомир Бијелић", истакао је Васиљевић.

Васиљевић је рекао да суд није дозволио увид у те признанице, нити њихово вештачење, већ, како тврди, "само је рекла (судија Слађана Марковић) да мене и Мицка (Милорад Вукотић) сматра кривим".

"У жалбеном поступку питаћу где су те признанице да сам наводно узео паре. А зашто нико ко је узео нафту из Црне Горе није прогањан", упитао је Васиљевић.

На питање новинара како се осећа по изласку на слободу Васиљевић је остао без речи.

"Не могу да кажем, није свеједно, скоро пет година је прошло", казао је Васиљевић и поручио да штедионица "Југоскандик" није била пирамидална већ "трговачка фирма".

Вукотићев адвокат: Суд није надлежан

Адвокат Војислав Вукотић, бранилац првооптуженог у случају штедионице "Југоскандик" Милорада Вукотића, рекао је да ће уложити жалбу на пресуду свом клијенту и тврди да Виши суд у Београду није ни био надлежан у случају његовог клијента.

Вукотић је изјавио новинарима да га чуди пресуда, јер нема никаквог утемељења у изведеним доказима.

"Радње које му се стављају на терет извршене су на територији Црне Горе и ни у једном случају овај суд, нарочито после раздвајања Србије и Црне Горе, није био надлежан да му суди у овом поступку", истакао је Вукотић.

Према његовим речима, некадашњи председник Банке приватне привреде Црне Горе Милорад Вукотић није у бекству, налази на својој кућној адреси и никада није ни био у притвору.

"У Црној Гори се не води поступак против њега. Напротив, они су тамо у тужилаштву имали пријаву против њега, одбацили је и рекли да ту нема кривичног дела. Можда је то један од разлога зашто му се суди у Србији", оценио је Вукотић.

Адвокат је додао да је одбрана сматра да се у случају Вукотића ради о "приграбљеној надлежности", упитавши како је могуће да му суде у Србији у одсуству, поготово што је Вукотић држављанин Црне Горе.

На питање новинара да ли ће Вукотић служити казну, адвокат је истакао да све зависи од тога да ли између Србије и Црне Горе постоји споразум где ће се издржавати казна са чим, како каже, тренутно није упознат.

"Уложићу жалбу и верујем да та пресуда неће опстати", поручио је Вукотић.

Хронологија случаја

Јездимир Васиљевић, познат и као Газда Језда, доведен је у суд из Централног затвора у којем се налази од 26. марта 2010. године јер је два пута бежао из земље.

Први пут 1993. године, након краха штедионице, али је 2000. године ухапшен на београдском аеродрому "Никола Тесла".

Током вишегодишњег суђења, Васиљевић је поново из Србије побегао 2006. године, због чега му је пропало и јемство од око милион евра хипотеке на кући на Дедињу, коју је за њега заложио пријатељ.

Ухапшен је 2009. године у Холандији, одакле је марта 2010. године изручен Србији и од тада се налази у Централном затвору у Београду.

Почетком деведесетих, хиљаде људи широм Србије улагале су новац у "Југоскандик" како би уз високе камате извукли велики профит за кратко време. Многи су продавали некретнине, возила и драгоцености да би новац уложили у штедионицу, али су брзо након њеног краха остали "празних шака".

Тачна штета која је нанета грађанима Србије није утврђена, али приближне процене стручњака говоре да је реч о износу од око 94 милиона марака.