Одбрана: Ослободити Шаиновића, оптужба без иједног доказа

Шаиновићу, који је у то време био потпредседник владе СРЈ, оптужницом се на терет ставља присилно премештање, депортација, убиства и прогон албанских цивила са Косова у првих шест месеци 1999.

Заједно са Шаиновићем, оптужени су тадашњи председник Србије Милан Милутиновић; начелник Генералштаба Војске Југославије Драгољуб Ојданић; командант Треће армије ВЈ Небојша Павковић; заповедник Приштинског корпуса ВЈ Владимир Лазаревић и шеф штаба МУП Србије на Косову Сретен Лукић.

У завршној речи, Шаиновићев бранилац Тома Фила оценио је да је ниво доказа које су, током суђења од 2006. године, изнели тужиоци био "много низак", а да је оптужница заснована на "сумњама", "без иједног ваљаног доказа".

По адвокату Фили, тужиоци нису успели да докажу да је на Косову постојала "заједничка команда" Војске Југославије и МУП Србије, ни да је Шаиновић био њен члан, "а камоли командант".

По оптужници, та "команда", у којој су били и оптужени Павковић и Лукић, радила је на прогону Албанаца са Косова, што је био циљ "злочиначког подухвата" који је осмислио тадашњи председник СРЈ Слободан Милошевић.

Насупрот томе, према Шаиновићевом браниоцу, то тело је било задужено за "координацију војске и полиције" која је "нормална у рату", а термин "заједничка команда" је, на предлог генерала Павковића, употребљаван у незваничној комуникацији учесника у разговорима.

Заступник одбране тврдио је и да је Шаиновић на Косову деловао искључиво као потпредседник Савезне владе и шеф комисије за односе са мисијом ОЕБС, у складу са владиним одлукама и законима.

Шаиновић је, према одбрани, захтевао да се истраже тврдње о злочинима и починиоци казне, као и да се поштују споразуми за међународном заједницом.

Фила је казао и да су међународни званичници који су на суђењу били сведоци оптужбе, попут Волфганга Петрича, потврдили да се Шаиновић "закључно са скупом у Рамбујеу борио за мир". "Шта је после тога могао - да се убије", упитао се Шаиновићев адвокат.

Бранилац је подвукао и да су тужиоци у завршној речи први пут тврдили да је Шаиновић имао "политички надзор" над државним снагама на Косову, иако у оптужници пише да је он "командовао" војском и полицијом.

"СР Југославија, ма каква била, у то време је била држава, а у свакој држави политички надзор над снагама безбедности има влада. Политички надзор над ВЈ имала је Савезна влада, а над МУП Србије - влада Србије и министар унутрашњих послова", рекао је Фила.

Он је као недоказани одбацио и навод да је Шаиновић био "политички поузданик" Милошевића, тврдећи да су се они састали само једанпут током 1999.

Негирајући тврдњу тужилаца да је циљ "злочиначког подухвата" била промена етничког састава становништва Косова прогоном Албанаца, Фила је сугерисао да је трајни прогон 800.000 Албанаца био немогућ.

Шаиновићев бранилац је тврдио и да су САД 1999. желеле да бомбардују СРЈ и Србију, наводећи као доказ за то исказ сведока одбране Кесића да је тадашњи председник САД Бил Клинтон признао делегацији америчких Срба да су Србији на преговорима у Рамбујеу постављени захтеви које није могла прихватити,

Тврдњу оптужбе да је циљ оптужених био да "променом етничке равнотеже обезбеде трајну српску контролу над Косовом", Фила је назвао "тужним поједностављивањем историјских догађаја".

"Контрола територије своје државе није злочиначка намера, већ уставна обавеза", оценио је Фила, подсећајући да је и по резолуцији 1244 УН којом је окончан рат у јуну 1999. Косово било део Србије.

Одбрана оптужених наставља завршне речи.

Тужиоци су раније затражили да сви оптужени буду проглашени кривим за злочине на Косову и осуђени на казне у распону од 20 година до доживотног затвора.