Правилник штити бубамаре

Убијање мрког медведа у врлетима Србије скупо ће коштати починиоца тог дела, за које је прописана казна од милион динара, предвиђено је Правилником о одштетном ценовнику за строго заштићене и заштићене врсте.

Мрки медведи нису једина заштићена животињска врста. Строге казне следују и "убицама" бубамара или лептира купусара, који за ова дела морају да издвоје 15.000, односно 10.000 динара.

Правилник о одштетном ценовнику за строго заштићене и заштићене врсте, који је донет на основу Закона о заштити природе из 2009. године, осим поменутих, прописује казне и за убијање, или уништавање низа других животињских врста.

Тако казна за убијање планинског врапца исноси 20.000, а сове десет пута више - 200.000 динара.

Предвиђена је и казна за убијање дабра у износу од 120.000 динара, видре од 250.000, вука или риса од 300.000 динара, као и различитих врста сокола и то од 80.000 до 400.000 динара.

До сада, међутим, на основу Правилника није поднета ни једна пријава, рекла је Танјугу републички инспектор за заститу животне средине Татјана Бабић, али је прецизирала да је републичка инспекција раније реаговала на основу Закона о заштити природе из 2009. године.

Сада, када постоји Правилник, истакао је директор Специјалног резревата природе "Засавица" Слободан Симић, кажњавање одговорних биће далеко лакше.

"До сада смо имали велике проблеме у утуживању и доказивању висине штете, а овај правилник би требало да реши те проблеме. Он је, уствари, помоћ суду и судијама које нису увек упознате са материјом да лакше одреде одговарајућу казну", рекао је Симић.

Он је додао да недостају и посебни постери на којима би биле истакнуте све заштићене врсте, као и казне за њихово уништавање или убијање.

"Тај постер би требало да се истакне у свим месним заједницама, а посебно у свим ловачким друштвима. Предлог смо изнели Министарству животне средине, рударства и просторног планирања", истакао је Симић, додајући да ће на тај начин људи знати које се врсте не смеју ловити или убијати, као и које су заштићене, а које строго заштићене врсте.

Говорећи о тој разлици, Бабићева је рекла Танјугу да се "строго заштићене врсте не могу сакупљати, поседовати, убијати, злостављати".

"Њима се не може ни трговати", додала је Бабићева, објашњавајући да се за разлику од строго заштићених, неке врсте које су само заштићене могу узимати из природе и користити у комерцијалне сврхе, али искључиво уз посебну дозволу Министарства животне средине, рударства и просторног планирања.

"Ту се, на пример, мисли на сакупљање пужева или пијавица", објаснила је Бабићева.

Онај ко нема дозволу за сакупљање пужева, треба да зна да је казна за уништавање ове врсте 2.100 динара, док, слично томе, казна за уништавање речних шкољки износи 2.200 динара.