Преминула Оливера Марковић

После дуге и тешке болести, у Београду је данас у 87. години преминула дива српског и југословенског глумишта Оливера Марковић, саопштило је Народно позориште у Београду.

Поводом смрти Оливере Марковић саучешћа породици упутили су бројни поштоваоци велике глумице, међу којима и председник Србије Борис Тадић и градоначелник Београда Драган Ђилас.

Славна уметница родила се у Београду 3. маја 1925. године. Љубав према театру показивала је у најранијем детињству да би за време окупације, са групом вршњака-гимназијалаца и студената, почела да спрема представе на Коларчевом универзитету и у београдским становима.

Први филм "У планинама Југославије" снима већ 1945. године. Члан је Омладинског, па Академског позоришта, а 1948. постаје један од студената прве генерације Позоришне академије, у класи Мате Милошевића.

Следеће године постаје члан Београдског драмског позоришта, у којем игра и дипломску представу, "Последњи" Максима Горког (1952). После краћег ангажмана у новосадском Српском народном позоришту, 1967. године постаје члан Народног позоришта у Београду, где је остварила више од тридесет значајних улога, почев од Дарје у "Тихом Дону", преко Маше у Толстојевом "Живом лешу", Агафје у Гогољевој "Женидби", Александре у Анујевој "Коломби", Јулишке у Нушићевом "Путу око света", Либере у Голдонијевим "Рибарским свађама", Аркадине у Чеховљевом "Галебу", Бабе у "Горском вијенцу", Госпође Олге у истоименом комаду Милутина Бојића, Госпођице Јеце Ђерман у "Како засмејати господара" Виде Огњеновић, Филаменте и Мадам Парнел у Молијеровим "Ученим женама" и "Тартифу", до Брехтове Мајке Храбрости, Нушићеве Живке министарке и Станковићеве Коштане.

У пензију је отишла 1989, а последњу премијеру на матичној сцени игра 1998. године (улога Маме у Макдонином комаду "Сакати Били са Инишмора"). Награду Народног позоришта је добила два пута, за улоге Мајка Храброст (1972) и Клара ("Леда", 1978). Највеће признање које додељује Национални театар, Плакету, добила је 1988. године.

Оливера Марковић је и на другим театарским сценама широм бивше Југославије остварила велики број улога. Поред признања у матичном Театру, добитница је и Специјалне награде на Данима Комедије, Октобарску награду града Београда, Плакете "Мата Милошевић" и "Добрица Милутиновић" те Добричин прстен.

У импозантном опусу од 63 снимљена филма, издвајамо: "Сумњиво лице", "Последњи колосек", "Влак без возног реда", "Узаврели град", "Др", "Козара", "Пут око света", "Сибирска леди Магбет" (режија Анджеј Вајда), "Национална класа", "Петријин венац", "Мајстори, мајстори", "Мој тата на одређено време", "Балкан експрес", "Већ виђено", "Браћа по матери", "Сабирни центар", "Урнебесна трагедија". Међу филмским наградама истичу се Сребрна и две Златне арене на Филмском фестивалу у Пули, те "Славица" за укупни допринос развоју филмске уметности.

За телевизију је снимила 13 драма, 26 серија и више шоу-програма, а остварила је и педесетак улога у радио-драмама. Најшира публика је памти као врсну, по многима најбољу певачицу руских романси и шлагера.

Оливера Марковић је била је удата за глумца Радета Марковића, који је преминуо у септембру 2010. године. Њихов син је познати филмски и позоришни редитељ Горан Марковић.