Освајање медијске слободе

Представљен документарни филм "20 година после" који говори о положају медија у земљама Вишеградске групе, после пада Берлинског зида. Документарац приказује медијско наследство претходног режима и указује на изазове са којима се суочавају новинари у Пољској, Чешкој, Мађарској и Словачкој.

У филму угледни пољски интелектуалац Адам Михњик упозорава да највећи проблем за медије нису непријатељи, већ пријатељи када су у Влади. 

Потпредседница Независног удружења новинара Србије (НУНС) Јелка Јовановић сматра да су проблеми у земљама бившег социјалистичког лагера, побројани у филму, на делу и у Србији.

Јовановићева је, при томе, указала на уситњеност медијске сцене, утицај политике и крупног капитала, као и лоше медијске законе.

"Искуство из ових земаља драгоцено је за израду медијске стратегије у Србији", оценила је потпредседница НУНС-а.

Ауторка филма Исидора Секулић рекла је да искуство земаља Вишеградске групе показује да се, после доласка демократске власти и увођења плурализма, "дизао тренд" ка слободи медија, али да је врло брзо то почело да се урушава.

"Узрок за то је јачање партија које су почеле да се баве "послом" из комунистичких времена, у покушају да контролишу медије", указала је Секулићева.

Према њеним речима, новинарима из Србије, као драгоцено искуство филма, требало би да послужи сазнање колики је утицај и значај новинарских синдиката.

Слобода, истина и информисање грађана неприкосновени

У филму говоре представници медија и аналитичари. Снимљен је у оквиру пројекта који је подржао Међународни Вишеградски фонд, реализовао НУНС, док је ТВ продукцију радио Медија центар.

У филму говори и уредник утицајног пољског листа Газета виборча Адам Михњик који је истакао два уређивачка циља: одбрану вредности као што су слобода и истина и информисање грађана.

"Да би људи куповали Газету, она мора да буде атрактивна", објаснио је Михњик, "што значи да има добар бизнис план".

"Али, бизнис план без мисије је филозофија ајкула и олигарха којима је само стало до новца", упозорио је Михњик, наводећи да је бизнис увек желео да контролише медије.

Према оцени Михњика, свако државно или финансирање медија из кругова бизниса воде у зависност и корупцију.

Елаборирајући тезу да проблем за медије нису непријатљи, већ пријатељи у Влади, Михњик наводи да је непријатељу лако рећи не, али када пријатељ зове, како се не би нешто објавило, тешко је одупрети се.