Инклузија још увек далеко од праксе

Процењује се да у Србији живи око 45.000 деце са сметњама у развоју. По новом закону, она имају право да заједно са другом децом иду у вртић и у школу.

Често се, међутим, инклузија не примењује у пракси. Да што више малишана са сметњама у развоју буде укључено у друштво, циљ је кампање коју са УНИЦЕФ-ом и Министарством рада води наша кућа, уз подршку италијанске Владе.

Деца међусобно најлакше нађу заједнички језик и свака разлика међу њима брише се кроз игру и учење. За малишане са сметњама у развоју, која су углавном усмерена само на своје родитеље и стручњаке који им помажу у одрастању, много значи да их прихвате њихови вршњаци.

Према речима мајке Биљане Ранковић напредак је у социјалној интеграцији и комуникацији са другим људима односно својим вршњацима који вуку напред и доприносе да се дете боље осећа и функционише у редовном окружењу.

Родитељи углавном немају дилему да ли да дете упишу у редовну вртићку групу, свесни да је то за њиховог малишана најбољи пут ка осамостаљењу. Стручањаци и васпитачи оспособљени за рад са децом са сметњама у развоју, имају кључну улогу при прилагођавању таквог детета новој средини.

Васпитачица Тијана Бодирога каже да је јако важно да се деца припреме за прихватање детета са посебним потребама, и ако се то добро спроведе кроз различите активности онда нема проблема, јер је деци игра најбитнија.

У београдским вртићима око 210 малишана је у развојним групама. Оно на чему се инсистира јесте да што више деце са сметњама у развоју буде премештено у редовну вртићку групу.

Према речима градске секретарке за дечју заштиту Љиљане Јовчић најважније је да се разбију предрасуде, односно да се разбије страх код родитеља.

Тренутно 30 београдских малишана са сметњама у развоју иде у вртић са здравом децом. Њих десет, који су прошле године били у развојним групама, кренуло је у први разред.