Донација органа у Србији

У Центру за трансплантацију у Новом Саду, од почетка године урађено је шест кадаверичних трансплантација бубрега - један је пресађен са живог сродног даваоца, и три трансплантације јетре.

Двадесет дана после трансплантације, Габриела се опоравља споро, али добро. Породици донора најискреније захваљује јер како каже, јетра је почела да отказује.

"Мислим да је то јако хумано и да људи то треба да ураде, јер пружити некоме шансу за нови живот, много значи. Ja сам осам година чекала и сад ми се пружила шанса. Имам сина од 11 година и то значи и мени и њему, да неће више бити падова и да могу да наставим нормалан живот", навела је Габриела.

Нови Ургентни центар, који ускоро треба да почне да ради на трећем спрату, има четири најсавременије операционе сале, са најбољим условима за такву врсту хирургије.

Драган Драшковић, директор Клиничког центра Војводине, каже да је дошло време да се прошире тимови за трансплантацију бубрега и јетре и да се хирурзи шаљу на усавршавања у поједине европске центре.

Иако је у Србији ове године урађено више трансплантација него икада, а расте и број оних који су узели донорске картице, чини се ипак да струка и надлежни могу много више.

Специјални саветник Министарства здравља за развој програма трансплантације Зоран Милошевић наводи да, судећи према обављеним операцијама, можемо бити у првим редовима европских земаља.

"То тврдим сасвим одговорно, познавајући са једне стране стручни потенцијал који имамо, а са друге стране наше могућности, једну базу установа које овог момента, нажалост нису увезане у систем. Надам се да заједничком сарадњом преко управе за биомедицину, министартва, водећих људи из трансплантационих тимнова у Србији, можемо врло брзо, до краја године, поставити систем да коначно профункционише", каже Милошевић.

А систем мора да профункционише, јер у Србији трансплантацију бубрега чека 1.000 пацијената, јетре више од 50, док нема прецизних података колико особа чека срце, плућа, ни колико је оних који нису добили шансу за нови живот.