Добар посао бира факултет

Статистика каже да су занимања будућности економија, информационе технологије и послови у области медија и културе, па би млади људи који уписују факултет требало да воде рачуна и о томе шта ће им по завршетку студија најбрже донети посао.

Најдуже, четири године, на посао чекају рударски геолози, инжењери геологије и машинске бродоградње.

Број незапослених у протеклих пет година мањи је за 130.000. Истовремено се број људи са факултетском дипломом који су без посла, повећао за 12.000. На посао тако чека 2.500 васпитача, 1.500 учитеља и исто толико лекара.

"То говори о томе да постоји одређена неусклађеност образовног система у смислу потреба тржишта рада, и једна од вредности Болоњске декларације јесте та да постоји, заправо, усклађеност просветних планова са оним што тржиште рада захтева, и чињеница да су и неки факултети генератори незапослености, зато што уписне квоте на факултетима не одговарају закону тражње и тржишту рада", каже Дејан Јовановић директор Националне службе за запошљавање.

Да се многи све више опредељују на основу процене о лакшем добијању посла, сведочи и пример Математичког факултета, који је својевремено, због потреба тржишта, увео смер за информатику.

"Показало се да су млади препознали тај смер и да је интересовање за Математички факултет порасло, али то је још увек недовољно, с обзиром на то колике су потребе друштва за кадровима из информатичке области", рекла је Неда Бокан, проректор Универзитета у Београду.

Сваке године факултети одреде квоте за упис, које, када их прихвате сенати универзитета, надлежно министартво даје влади на усвајање.

У Министарству просвете кажу да без измена прихватају број бруцоша за упис природних наука, док се полако смањује број студената на друштвеним наукама.

"Потребно је, пре свега, да имамо бољу економију, него што имамо, економију са својим садржајем, која отвара нова радна места, и отвара нову перспективу. Потребна је боља повезаност факултета и привреде", каже министар просвете Жарко Обрадовић.

И подаци о квотама неких београдских факултета у последње три године показују да неке установе почињу да прилагођавају број бруцоша потребама тржишта. Универзитет у Београду склопио је уговор са Гошом и НИС-ом, како би дипломци лакше долазили до посла.

"Па ми се трудимо да обезбедимо студентску праксу. Да они кроз студије већ стекну нека знања и вештине, које ће им омогућити да лакше нађу посао. С друге стране, кад оду негде на праксу, већ самим тим су добили неку предност, јер ће тамо где су се добро показали, желети да их задрже", каже Бранко Ковачевић, ректор Универзитета у Београду.

Ипак, тренутно је на тржишту рада 687 магистара и 38 доктора наука. Из министарства просвете најављују стратегију високог образовања, у наредне две године, и националне оквире квалификација.

Такође, потребно је направити и дугорочну прогнозу тражених занимања у наредних пет до петнаест година.