Изабран нови Синод СПЦ

Архијерејски сабор Српске православне цркве изабрао је синоћ четири нова члана Синода, епископе; Иринеја нишког, Иринеја бачког, Фотија далматинског и Григорија херцеговачког.

Синодом ће, као и до сада, у име патријарха Павла, председавати митрополит црногорско-приморски Амфилохије.

Чланови Синода СПЦ до сада су, поред Патријарха Павла, били митрополит црногорско-приморски Амфиохије (Радовић), епископ жички Хризостом (Столић), епископ бихаћко-петровачки Хризостом (Јевић) и епископ милешевски Филарет(Мићевић).

Према ранијим саборским саопштењима, а у складу са уставом СПЦ, тумачено је да су мандати чланова Синода истекли јер су епископи Филарет милешевски и Хризостом бихаћки изабрани 2005. године а Хризостом жички и митрополит Амфилохије, који замењује патријарха, 2007. године.

У одредбама Устава јасно стоји да Сабор бира чланове Синода "на две године и то сваке године по двојицу", али је садашње управљање црквом и њено функционисање условљено одсуством патријарха Павла који је од 13. новембра 2007. године на лечењу на Војномедицинској академији у Београду.

Према Уставу СПЦ, Свети архијерејски сабор кога чине сви епархијски архијереји највише јерахијско представништво и црквенозаконодавна власт у пословима вере.

Свети архијерејски синод је највиша извршна (управна и надзорна) као и судска власт у свом делокругу и у његовој је надлежности сазивање редовног и ванредног Сабора као и дневни ред заседања највишег тела СПЦ.

Епископ нишки Иринеј (Гавриловић)

Епископ нишки Иринеј Гавриловић рођен је у селу Видова код Чачка 1930. године. На крштењу добио је име Мирослав. У родном селу завршио је основну школу, а потом гимназију у Чачку. По завршетку гимназије уписао се и завршио Богословију у Призрену, а потом и Богословски факултет у Београду.

По завршеном факултету одлази у војску. По повратку из војске убрзо бива постављен за суплента (професора) Призренске богословије. Пре ступања на дужност професора октобра месеца 1959. године у манастиру Раковица, од стране патријарха Германа, прима монашки чин, добивши монашко име Иринеј.

Истога месеца на дан Св. Петке 27.октобра 1959. у цркви Ружица испод Калемегдана, бива рукоположен у чин јеромонаха.

Док је као професор у Призренској богословији службовао бива упућен на постдипломске студије у Атину. 1969. године бива постављен за управника Монашке школе у манастиру Острог, одакле се пак враћа у Призрен и бива постављен за ректора Призренске богословије. Са те дужности 1974. изабран је за викарног епископа патријарха Српског са титулом епископа моравичког. Годину дана касније, 1975. године изабран је за епископа нишког.

Епископ бачки Иринеј (Буловић)

Епископ новосадски и бачки, сомборски и сегедински др Иринеј рођен је 11. фебруара 1947. године у Станишићу, у Бачкој, добивши на крштењу име Мирко. Основну школу завршио је у родном месту, а гимназију у Сомбору 1965. године. Дипломирао је на Богословском факултету СПЦ у Београду 1969. године.

За време студија примио је монашки постриг од свог духовног оца, архимандрита Јустина Поповића, добивши монашко име Иринеј. Исте године га епископ рашко-призренски Павле (данас патријарх српски) рукополаже за јерођакона, а потом за јеромонаха.

Десет година проводи у Атини на постдипломским студијама на Богословском факултету атинског Универзитета, где је, јуна 1980. године, одбранио докторску дисертацију.

После краћег студијског боравка у Паризу, на руском Богословском институту Светог Сергија, изабран је за доцента на катедри Светог писма Новог завета на Богословском факултету у Београду, где и данас држи исту катедру у звању редовног професора.

На редовном заседању Светог архијерејског сабора Српске православне цркве 1989. године изабран је за епископа моравичког, викара патријарху српском, а потом је после хиротоније у Пећкој патријаршији 20. маја 1990. године, изабран за епископа бачког и устоличен у Новом Саду, 24. децембра исте године.

Објавио је многе богословске текстове, научне и популарне, као и доста превода. Десетак година уређивао је Православни мисионар , популарни часопис у издању Светог архијерејског синода. Сада уређује и издаје Беседу, теолошки часопис Епархије бачке.

Члан је преводилачке Комисије Светог синода Српске православне цркве, Свеправославне комисије за дијалог са Римокатоличком црквом, Свеправославне комисије за дијалог са лутеранима, Комисије Светог архијерејског сабора Српске православне цркве за дијалог са аналогном Комисијом Бискупских конференција Хрватске и Србије и Црне Горе; затим члан Комисије за организовање и праћење верске наставе при Влади Републике Србије, Удружења библијских теолога Грчке, Удружења књижевника Србије, Комитета покрета за јединство и сарадњу духовно сродних источнохришћанских народа и Савета верских лидера Европе „Религија за мир".

Учествовао је на многим домаћим и међународним богословским и научним скуповима и конференцијама, на духовним трибинама и у међухришћанским сусретима и дијалозима, као и у домаћим и међународним сусретима и дијалозима са јеврејским и исламским заједницама, установама и организацијама.

Епископ даламатински Фотије (Сладојевић)

Епископ далматински Фотије рођен је 1. фебруара 1961. године у Дујаковцима, Општина Бања Лука, БиХ. Основну школу завршио је у Чуругу, а средњу техничку школу у Новом Саду.

Дипломирао је на Богословском факултету у Београду 1988. године. Потом две године проводи на постдипломским студијама у Ерлангену - Немачка.

По повратку из Немачке, на празник светог Димитрија, 1990. године прима моначки чин у манстиру Ковиљ - Епархија бачка. Исте године на празник Архангела Михаила, епископ бачки Иринеј рукополаже га за јерођакона, а затим на празник светог Саве 1991. године за свештеномонаха.

Од 1992. до 1993. године, јеромонах Фотије проводи као свештенослужитељ у манастиру Бођани, а наредних пет година (1993-1998) ради као професор у богословији Светог Арсенија у Сремским Карловцима, где га и затиче избор за епископа далматинског.

Епископ далматински и администратор горњокарловачки Фотије хиротонисан 1999. године на Духове у Саборној цркви у Сремским Карловцима, а за епископа далматинског устоличен је на празник светог апостола Луке и светог Петра Цетињског, 31. октобра исте године у Саборној цркви у Шибенику.

По одлуци Светог архијерејског сабора СПЦ, 2000. године епископ Фотије бива постављен за в.д. ректора обновљене богословије Света Три Јерарха у манастиру Крка.

У овом кратком периоду његовог архипастирствовања у Епархијијама далматинској и горњокарловачкој почиње обнова црквеног живота и црквених објеката, а оживљава и издавачка делатност. Осим тога, од недавно је и на територији Епархије далматинске организована и веронаука за православну децу у школама.

Епископ херцеговачки Григорије (Дурић)

Епископ Григорије један је од најмлађих црквених великодостојника. Рођен је 1967. године у Варешу.

По завршетку средње Електротехничке школе, опет је уписао средњу. Али овог пута - Богословску, а затим и Богословски факултет у Београду који је завршио 1994. године. Наредне две године проводи у Атини на постдипломским студијама.

Од када се 1992. године замонашио у манастиру Острог, где и добија монашко име Григорије, почело је његово муњевито успињање.

Тако је за само четири године постао игуман манастира Тврдош код Требиња, а у наредне три године постављен је и за епископа захумско-херцеговачког, када је наследио свог духовног оца, владику Атанасија (Јевтића).

Пажњу јавности привукао је и сарадњом и пријатељством са кошаркашем Дејаном Бодирогом.