Трауме рата и 10 година после

Пензионисани пуковник Д.Б. у среду увече се затворио у комшијин стан и пуцао на полицију. Више од 15 сати преговарали су са њим пре него што се предао. Утврђено је да пати од посттрауматског стресног синдрома.

Представаници удружења ратних војних ветерана сматрају да држава не посвећује довољно пажње решавању тог проблема и упозоравају да би последице могле да буду још теже.

Жељко Васиљевић из Покрета ветерана Србије каже да је за почетак развоја посттрауматског синдрома, идеaлан период 10 до 15 година од завршетка рата.

"Kриза, безнађе, проблеми у породици, беспарица, незапосленост, још више доводе до ескалације ових проблема", рекао је Васиљевић.

Посттрауматски стресни синдром, познат и као "вијетнамски синдром", јавља се код особа које су имале неко тешко и стресно искуство.

Особа може да постане анксиозна и одбојна према другима, да има ноћне море и да стално осећа велику опасност. Стручњаци кажу да није једини лек такве особе сместити у болницу.

"Те особе, највероватније, највише теже за неким друштвеним препознавањем, деполитизацијом чина, деполитизацијом свега онога што се збивало и уједначавањем права на све области живота са другим људима.То још увек нисмо постигли ни у свести, нити у нашим реаговањима", рекла је професор Викторија Цуцић.

Професионални војници живе десет година краће од осталих грађана. Томе доприноси и учешће у оружаној борби као најстреснијој животној ситуацији.

Ветерани упозоравају да их има неколико десетина хиљада без икаквог здравстевног осигурања. Тврде да је великом броју после рата озбиљно угрожено здравље, а да трошкови лечења превазилазе њихове материјалне могућности.