Око: Мобилни телефон код деце као "дигитална цуцла"

За нове генерације школараца се популарно каже да су "рођени са телефоном", тј. да су од малена навикнути на екран и велики број информација. Последица тога је слаба пажња на дуже стазе.

Др Ранко Рајовић објашњава да мобилни телефони код деце стварају зависност. 

"Као код дроге. Деца излазе у двориште на одмор и на телефонима су. Слаба социјализација, мозак ради брже, стотине слика им је пред очима. Њима је досадно. Имају проблем хиперпажње, док ми старији имамо дубоку пажњу. Много проблема смо са тим направили", упозорио је Рајовић.

У појединим школама по Србији је уведен режим без телефона и то је донело позитивне резултате, кроз већу међусобну комуникацију ђака. Психолог Ана Мирковић наводи да нису телефони толики проблем, колико сврха њихове употребе.

"Проблем је настао у томе што се у ниским узрастима даје телефон, 'дигитална цуцла' за пар наших минута мира. Дете научи да инстант добије дозу допамина. То морамо да мењамо. Потребна је дефиниција система едукације родитеља. СЗО каже да не треба детету до 18 месеци дати телефон", истиче Мирковићева.

Она додаје да мобилни телефони могу да буду корисни на часу уз одређена правила.

"Могу да се користе кроз едукацију, али уз врло јасна правила, као што постоји правило употребе рецимо шестара. Мора да постоји правило да на часу нема телефона. Чак и да забранимо, деца долазе са предискуством. Она хоће брзо испричану причу, линеарно сазнање", каже Мирковићева.

Др Рајовић наглашава да је суштина у игри и активацији мозга. 

"Ми њима треба да направимо методе учења да им буде довољно интересантно, да им личи на игру и добили бисмо резултат. Морамо да им понудимо игру. Ако им ми не понудимо игру, него морају пасивно да слушају пет сати, нормално је да ће да гледају кроз прозор или у телефон. Алтернатива је понуда активације мозга на један природан начин и тако ћемо да добијемо резултат", појаснио је Рајовић.