Жртве насиља, слабије плаћене и ређе на челу компанија – трновит пут до равноправности жена

Јулија Петровић, једна је оних жена које крче пут у мушком послу. За воланом и у највећем градском шпицу, каже, осећа подршку, нарочито када коментар о њој напишу они које вози.

"Kоментар који је једна жена oставила гласи: Возила сам се са девојком у четрдесетосмици. Прави је махер. Свака јој част. Вози боље него мушкарци", наводи Петровићева.

Све је више предузетница 

Да су "раме уз раме" са мушкарцима, потврђују оне које покрену сопствени посао. Упућени кажу да је тек трећина предузетничких фирми у власништву жена. Иако у мањини, не заостају по резултатима, а спремне су да раде на себи.

"Док су пре десет година доминирале жене са средњошколским образовањем, сада је све више са факултетом. Опредељују се да оснују бизнис након десетак година рада за другог", објашњава председница Удружења пословних жена Србије Сања Поповић Пантић.

Потребан равноправни однос 

Да једни другима ништа не одузимамо, већ да равноправним односом градимо боље друштво, порука је поверенице за заштиту равноправности.

"Треба нам мање еуфорије и више реалног сагледавања и унапређења положаја жена у областима где су неравноправне. Окрените се око себе – мање је жена на позицијама одлучивања, раде у мање плаћеним професијама и примају мању плату за исти рад", каже повереница Бранкица Јанковић.

А какав Осми март жене желе?

"Треба осми март да буде сваког дана. Показивање пажње ситницама и поштовање жена", поручује суграђанка.

А поштовања и бриге све је мање. То потврђује статистика: од почетка године девет жена убијено је у породичном насиљу. Свака четврта је доживела неки облик злостављања. Боје се да пријаве. А институције, тврде упућени, не реагују на време.

"Jедна од десет жена пријави насиље које је учинио њен актуелни партнер", објашњава Тања Игњатовић из Аутономног женског центра. 

Према њеним речима, тужна чињеница је да немамо никакав превентивни рад како би жене добиле добру информацију о томе шта су црвене заставице и како да препознају елементе насиља у партнерској вези.

"Не поправљамо систем и начин на који процењујемо безбедносне ризике", поручује Игњатовићева.

Не трпите насиље, пријавите га 

Охрабрује прича Јулије Петровић која у послу парира колегама.

"Има колега које су рекле – свака част, можеш да будеш инструктор колегама. Пажљивије смо и осећајније за овај посао", каже Петровићева, која наводи да уз осмех ради свој посао.

Осмех јесте женско оружје, али често не помаже. На Дан жена, порука је да не трпите насиље, већ се охрабрите да га пријавите.