Немамо децу за гажење, родитељи погинуле деце траже строже кажњавање бахатих возача

Вера Јанковић, мајка 12-годишње Николине погинуле у Крагујевцу 1. јануара, изјавила је након састанка да су се родитељи окупили како се такве трагедије више не би поновиле.

"Револтирани смо зато што су казне за убице деце у саобраћају срамотне и благе, или нула месеци или 17 месеци или три године и то су казне за починиоце у затворима отвореног типа. То значи да имају годишњи одмор, слободне викенде и да имају право да после две трећине казне оду на слободу. Причамо о годину и по – две затвора, а наше деце нема и наше породице су уништене", рекла је Јанковићева.

Међу захтевима родитеља је и да возачи који почине тешко кривично дело у саобраћају уместо досадашњих 48 сати, у притвору буду до окончања кривичног поступка. Апелују и да се казна затвора за агресивну вожњу са смртним исходом повећа са 15 на 30 година.

"Такви закони постоје у Европској унији, конкретно у скандинавским земљама. Последица је да у претходне две године у Ослу и Хелсинкију не постоји ниједан погинули пешак и ниједан погинули бициклиста. У Србији имамо катастрофалне резултате, сваке године све више и више пешака гине, сваке године има све више погинулих људи у саобраћајним несрећама", сматра Вера Јанковић.

Каже и да су "правосуђе и судска пракса више на страни убице него на страни породица", што је, додаје, понижавајуће и поражавајуће за породице погинуле деце.

"За убиство јелена ван сезоне лова добијате три године затвора, за убице деце добијете отворени тип затвора, 17 месеци у случају Ернада Бакана, што је срамота. Ми нисмо родили јелене. Да ли је на попису требало јелене да попишемо или децу? Тад би убице наше деце добиле веће казне. За материјалне крађе добијају се веће казне него за убиство деце. То је стварно срамота и правосуђа и зато морамо да дигнемо глас", нагласила је Вера Јанковић.

Богдан Гавриловић из Власотинца погинуо је као бициклиста поред пута. Његов отац Александар Гавриловић каже да момак који је ударио његовог сина није добио ни дана притвора.

"То се десило 13. септембра, 16. је преминуо, имао је фаталне последице јер га је прегазио преко главе задњим точковима. Нама је 5. јануара тужилац из Лесковца јавио да је предмет архивиран и да нико није крив, што је велика срамота, понижавајуће и поражавајуће", рекао је Александар Гавриловић.

Јелена Тасић, мајка настрадале 11-годишње Нађе из Шилова код Лебана, објаснила је да је њена ћерка настрадала у зони школе прошле године у марту, крећући се ван коловоза земљаном банкином.

"Возач од 74 године ју је ударио, бацио је у канал за одвођење атмосферске воде и удаљио се са лица места. Једанаест месеци је прошло од Нађине смрти и ја свакодневно док идем на гроб свог детета наилазим на њега на слободи. Једино што могу да кажем је да смо сви смогли снаге да дођемо јер дугујемо обећање које смо последње дали својој деци – да ћемо се борити да нико више не доживи судбину наше деце. Ми немамо децу за гажење, имамо јасне циљеве и у томе ћемо да се боримо", рекла је Јелена Тасић.

Казне јесу благе, али то није једини проблем

Тешка дела против безбедности јавног саобраћаја кажњива су према Кривичном законику: најблажа казна је годину дана затвора, а најстрожа 15.

Упућени кажу - казне јесу благе, али то није једини проблем.

Дамир Окановић из Комитета за безбедност саобраћаја каже да је други проблем релативно блага судска пракса, по којој је људски живот у саобраћају далеко најјефтинији.

"Трећи проблем јесте са тужилаштвима, која по правилу гоне за нехатна кривична дела, а има простора да се пуно пута учинилац гони за умишљајно кривично дело против безбедности саобраћаја, што аутоматски значи и вишу казну", објашњава Окановић.

Подаци МУП-а показују да је током прошле године погинуло деветоро малолетних пешака, од којих двоје на пешачком прелазу.

И статистика од почетка године је црна - само током јануара и фебруара настрадало двоје деце пешака.