Не могу сви у ИТ, приликом избора професије најважније да волите посао који ћете радити

Избор професије није лак, а та дилема мучи младе до уписа у средњу школу или на факултет. Tестови професионалне оријентације могу да помогну. Ипак, нека правила диктира и тржиште рада. Чије препоруке треба чути приликом одабира животног позива?

Разговор у четири ока. На столу тест интелигенције, психолошка процена и саветовање. Циљ – одабир средње школе која ће олакшати пут до одлуке о будућем занимању.

"После овог тестирања видела сам да имам смисла за математику, физику, хемију, биологију, те природне науке, али и за уметност", наводи Ђурђа Стојановић.

Да би испунила своју жељу и направила прави избор, подршку јој пружају родитељи.

"Ако смо супруг и ја завршили гимназију, мислим да је њој на неки начин наметнуто да се очекује да упише гимназију, али хтели смо да она сама закључи да ли је то заиста прави избор. Ми смо као пастири, да мало усмеримо то дете да не залута", наводи Мирјана Рајилић Стојановић, мајка.

Да не залута, постараће се они који знају да процене способности, интересовања и карактер детета.

"Дешава се да дете има једну представу, дешава се да је та представа некад везана за очекивања родитеља, некада је везана за то шта ће другови да упишу, некад је везана за то шта друштво цени. То се некада не слаже са његовом структуром способности", наводи Драгана Сотировић из Центра за професионалну оријентацију.

Која су најплаћенија и најтраженија занимања у Србији

Важно је, кажу, да деца не мисле да су атрактивна и популарна занимања добра за свакога. Саветују и да прате свој унутрашњи осећај.

"ИТ је чаробна реч. Кад кажете ИТ, то асоцира на брз посао, пуно пара, један успех и углед. Траже се комерцијалне делатности, траже се финансијске делатности, све оно што доноси новац што не мора да остане тако, и да ће за пет-шест година то сигурно мењати", наводи Сотировићева.

И тржиште ће се мењати – док је некада императив био завршити факултет како би се лакше дошло до посла, сада се више траже кадрови са средњом стручном спремом, кажу упућени.

"Највише нам недостају с једне стране возачи, угоститељи, ауто-механичари, али и грађевински радници. Најплаћеније занимање и даље је контрола лета, на другом месту је ИТ. На тој листи су банкари, економисти, они који раде са новцем, рударска област, али на листи су и научноистраживачки радници", каже Милош Турински из Инфостуда.

Упућени саветују да се направи добра рачуница између жеља и реалног стања на тржишту рада, али да коначну одлуку донесу у складу са оним што ће волети да раде.