Србија с најмање часова матерњег језика у региону – шта ће променити национални уџбеници

Ни након недавне изјаве новог директора "Службеног гласника" Младена Шарчевића није јасно како ће изгледати национални уџбеници, нити шта ће се тачно у њима налазити. Јасно је да треба да садрже лекције из области националне историје и да би требало да буду у употреби од 1. септембра. Колико ће их бити, за које разреде, коме ће бити обавезни, још није познато.

Владимир Милојевић је већ четврту годину заредом најуспешнији методичар међу професорима српског језика.

Истиче да није сасвим сигуран у значење, како каже "синтагме  национални уџбеник", шта она тачно подразумева. 

"У којој мери би се национални уџбеник разликовао од већ постојећих које имамо на тржишту и којих није уопште мало. Морам да нагласим да је у Србији штампање уџбеника постало озбиљан бизнис. У седмом разреду основне школе имамо чак девет или десет читанки, односно граматика различитих издавача. Нисам сигуран да нам је толико потребно", истиче професор.

С друге стране, сматра да би просветни систем, ако жели да побољша код ученика националну свест, то могло да се уради на други начин.

"Тај други начин је у првом реду повећање броја фонда часова који се тичу матерњег језика. Стручна јавност на то одавно скреће пажњу. Србија је земља која има најмањи број часова матерњег језика од свих земаља у региону", нагласио је Милојевић.

Истиче и да у Русији имају скоро дупло више часова матерњег језика него у Србији. У првом циклусу образовања у Србији ђаци од првог разреда имају пет часова матерњег језика, од шестог до осмог четири, у гимназијама од три до пет часова, у зависности од стручног смера.  

У средњим стручним школама су, наводи три, а негде чак и два часа матерњег језика.

То је, истиче, апсолутно недовољно да би се обрадио тако озбиљан наставни садржај. 

Колико "националног" већ има у српском језику у гимназијама

Милојевић сматра да, не само у гимназијама него и у другим школама, "националног" има сасвим довољно и да је добро што је то тако. 

"Не можемо ни замислити да се обрађује епоха романтизма у другом разреду, а да не поменемо и озбиљно не обрадимо Змаја, Његоша, Вука, Бранка Радичевића... С друге стране, у тим уџбеницима морали би да се забавимо и Бајроном, Хајнеом и разним другим писцима романтизма", сматра професор.

Ако би у националним уџбеницима били само национални писци, који су писали само на српском језику, боји се, како је рекао, да нас то не би одвело на прави пут. 

"Руси су нешто паметно урадили и дали су свом матерњем језику надпредметни статус. Постоји таква иницијатива која, нажалост, није прихваћена код нас. А то значи да би то требало да буде предматерњи предмет коме ћете дати једну посебну пажњу, посебно неговати и изучавати у школама, како би нам ученици излазили из школа функционално писмени", сматра Милојевић. 

Није важно само да се у средњој школи обрађују књижевна дела већ је неопходно, наглашава професор, да се ради и граматика, језичка култура, функционална писменост.

Пита се и откуд у гимназијама у другој години 17 или 18 предмета, јер сматра да је то велика неправда и велики притисак на ученике.

Недостатака професора озбиљан проблем

"Школа није неозбиљна, али школи, професорима треба вратити пољуљани ауторитет. Ученицима су дата можда превелика права, мање обавеза, имамо једну хиперпродукцију вуковаца", упозорава Милојевић.

Сматра да би се различитим механизмима, законским актима, разумевањем и побољшавањем не само материјалног положаја већ и враћањем ауторитета професорима и поверења побољшао просветни систем. 

"Српско школство се у овом тренутку суочава с озбиљним проблемом недостатка кадра. Имате ситуацију да у школама и у градским и у сеоским срединама нема ко да предаје математику, рачунарство, информатику а ускоро неће имати ко да предаје српски језик и књижевност, а бојим се у догледно време и остале предмете", упозорио је професор Милојевић.

Мисли да би просветна власт требала веома да се замисли над тим питањем и да нешто предузме.