Алиментациони фонд у Србији, идеја стара деценију – докле се стигло у реализацији

Раздвојити развод и добробит деце за већину бивших супружника често је теже од очувања брака. Пошто се брак распадне, деца у већини случају припадају мајци, а тек сваки трећи отац редовно плаћа алиментацију.

"Родитељи неће да плаћају алиментацију мајци да би ишла код фризера, правила нокте. Мајке кажу – неће да плаћају да он неку другу жену води у живот, а сви они заборављају децу. Деца у средини и нико не обраћа пажњу на њих. То тако не може, такве родитеље треба санкционисати", рекла је Вера Тотић из Удружења самохраних родитеља.

Ни затворске казне многе нису натерале да плате дуговања. Зато поједини родитељи помоћ траже на вратима извршитеља – којима је пре две године враћена могућност наплате у таквим случајевима. Таквих предмета је мало.

"Обично се мајке у другој или трећој години од развода одлучују да покрену тај поступак, али нема никаквог разлога да чекају. Чести су ти случајеви да не постоји могућност да се наплати, јер ради се о незапосленим лицима, која немају евидентиране непокретности или поркетну имовину, тако да мислим да би било право решење оснивање Алиментационог фонда за такве мајке и такву децу", каже Вујадин Масникоса, заменик председника Коморе извршитеља.

Оснивање Алиментационог фонда је идеја стара деценију. Последњи покушај државе да је реализује био је 2019. године када је основана комисија која је написала нацрт закона.

Он предвиђа да дете које има право на алиментацију, а не добија је редовно, може да рачуна на новац из фонда.

"У том случају ће Алиментациони фонд позвати дужника издржавања да у року од 15 дана добровољно изврши своју обавезу, а уколико то не учини у следећих 15 дана фонд ће извршити исплату детету, али ће даље право на регрес од родитеља дужника прећи на фонд, који ће даље да гони родитеља дужника ради остваривања накнаде која је исплаћена из фонда. Исплаћивало би се у износу који је утврђен правоснажном извершном судском одлуком", каже проф. Олга Цвејић Јанчић, члан Комисије за израду закона.

Тај модел привременог издржавања деце најсличнији је оном који већ годинама постоји у Словенији.

Нешто другачији примењује се у Хрватској, а 1. новембра прошле године и Црна Гора је основала фонд. У тој земљи утврђено је да више од две трећине очева не уплаћује алиментацију.