Како Србин да успе у Азији

И на исток и на запад – овако би ускоро требало да гласи слоган извоза домаће ИТ индустрије. Више од 90 одсто извоза овог сектора иде у Европу и САД, а велике су могућности за излазак на тржишта југоисточне Азије и Јапана која су веома напредна по коришћењу ИТ технологија.

"Ако причамо о Југоисточној Азији, где имамо скоро 700 милиона људе и где се само у Индoнезији троши 80 милијарди на дигиталне услуге, ми у тих десетак земаља имамо мање од 15 милиона извоза. Ако смо показали да извозећи у Северну Америку и Европу знамо да се бавимо тим послом, онда је наше да искористимо прилику и да се диверсификујемо на тржишта која су вибрантна, не само по популацији него и економски", наводи Небојша Бјелотомић из Иницијативе "Дигитална Србија",

Министарка науке, технолошког развоја и иновација Јелена Беговић указује да свако тржиште носи своје специфичности и захтева одређена знања – како пласирати, како доћи до крајњег потрошача, како доћи до неке компаније која је заинтересована за вашу компанију.

"Мислим да ће овај програм 'Нинџа', који се баш овако супер зове, људима из стартап заједнице помоћи да се припреме за азијско тржиште", рекла је Беговићева.

Да учење програмирања од 5. разреда основне школе у нашој земљи и повећан број ИТ смерова у средњим школама и факултетима даје позитивне резултате при формирању технолошких стручњака, приметили су и из Јапанске агенције за међународну сарадњу.

"У септембру је премијерка Брнабић посетила Јапан и састала се са министром за дигитализацију Јапана. Обе владе су сагласне да је сарадња из области дигитализације веома важна. Ми подржавамо Србију на том путу", каже Масахиро Уеки, главни заступник Јапанске агенције за међународну сарадњу на Балкану.

Конференција је одржана у оквиру "Нинџа" тромесечног програма намењеног стартаповима у фази интензивног развоја. Ове године домаћи ИТ сектор остварио је извоз од 2,5 милијарди евра, а већим извозом на тржишта Азије и Блиског истока приход може бити и знатно бољи.