Болнице истог капацитета, а милионске разлике у трошковима - надлежни траже објашњење

У једној здравственој установи радили су са медицинском иглом која је коштала динар, у другој је та иста игла набављена за 70 динара. Онда су уведене централизоване набавке, нова софтверска решења и модели финансирања и контроле потрошеног. Пред директорима домова здравља из целе земље, направљен је пресек.

"Ово је било изненађење за директоре домова здравља, пошто сам ја био веома отворен, рекао сам, ево имам списак домова здравља, прочитао сам их поименце, који нису довољно ажурни у попису залиха у требовањима, у попуњавању фактура, итд", истиче Синиша Мали, министар финансија.

Проф. др Сања Радојевић Шкодрић, директорка Републичког фонда за здравствено осигурање наводи да су ту и нетачни подаци о утрошку.

"Имамо податке да установе потпуно истог капацитета, истог броја пацијената, истих терапијских опција које су примење показују вишемилионске разлике у трошењу, то ни министру финансија, ни здравља ни мени није јасно, дали смо им месец дана за образложење, а онда ћемо видети", наглашава Радојевић Шкодрић.

Проф. др Даница Грујичић, министарка здравља напомиње да је дигитализација важна не само да би се знало где се налазе материјална добра и лекови него и шта ко ради

"Оно што је задатак министарства здравља јесу нормативи да би се пратило ко како ради, колико ради и какав је квалитет тог рада. Ми морамо имати јединствен електронски систем, јединствен е-картон, у коме ће бити бити сви подаци о пацијенту и морамо имати савршену заштиту свих пацијената", указује Грујичићева.

Са дигитализацијом, увођењем централизоване набавке, као и другачијим моделима финансирања и контролисања потрошње новца у здрављу се наставља, а све са циљем уштеда, а онда и улагања уштеђеног у све оно што је неопходно за боље и брже лечење грађана.

"До сада је било групно приказивање, санитет и лекови, сада ћемо на дневном нивоу знати колико је по пацијенту потрошено ког лека, колико газе, шприцева, игала и остало, зависности од терапија, ово на крају треба да доведе до транспартеног увида у финансирању", додаје Радојевић Шкодрићева.

Мали наводи да, како стоје ствари, након седам месеци анализе, неких чак 18 одсто у односу на укупне трошкове се улаже или троши на материјал лекове, све остало.

"Осамнаест одсто је 13 милијарди динара, то је 100 и нешто милиона евра, замислите да улозимо у реконструкцију, иновативне лекове, подизање, плата, и то на годишњем нивоу, озбиљне су уштеде, озбиљан је пројекат", каже Мали.

Грујичићева напомиње да тај новац који се уштеди, то је за младе стоматологе, за медицину рада, то је за враћање психолога у домове здравља, то је за враћање свих оних људи којиучествују у лечењу пацијената.

"Према томе без такве уштеде, која се управо дигитализацијом спроводи, то ће све бити немогуће. Бићемо ригорозни и пратићемо ко шта ради, наравно да су најодговорнији директори", наводи Грујичићева.

За ову годину, укупан буџет здравственог система је никада већи у историји, и износи рекордних 490 милијарди динара.