Академска каријера или ИТ сектор – добри математичари више немају дилему

Најуспешнији на факултетима природно-математичких наука често су први избор великих ИТ компанија. Нуде им и до три пута веће плате, па тако све лакше одустају од академске каријере.

"На факултету је тај проблем почео да се осећа претпрошле године када није било довољно кандидата за сарадничка места. Ми смо расписали за десетак места, пријавило се 6,5 кандидата", каже проф. др Зоран Ракић, декан Математичког факултета.

Они који на факултету остају, посвећују му тек пола радног времена. Остатак дана је за додатни ангажман у сектору, а када их нагомилане обавезе приморају да пресеку, индустрија је најчешћи избор.

"Проблем настаје негде између треће, четврте, пете године рада на факултету зато што они у фирмама постају битни људи, а на факултету су ту докторске студије, ту је држање наставе за велики број студената, такође избори у звање све до редовног професора су на одређено време. Тако да је врло неизвесно шта ће се десити са академском каријером", каже Денис Аличић, инжењер за вештачку интелигенцију и асистент на Математичком факултету.

На путу ка звању професора одржава их љубав према науци и истраживачком раду. Да је јаз у платама у иностранству много мањи, сведочи професорка која је знање стицала у Берлину, Бечу и на Оксфорду.

"Мислим да су у иностранству већа улагања у науку и самим тим веће су могућности. Можда постоји јача веза између науке и индустрије због чега постоје њихови заједнички пројекти финансирани од стране индустрије па су значајно и већа финансијска средства", каже проф. др Драгана Радојичић са Економског факултета.

Још већи проблем је недостатак наставника математике, а све је мање заинтересованих за тај позив.

На Математичком факултету у Београду било је места за седамдесеторо студената, а само деветоро дошло је по индекс на модулу Професор математике и рачунарства. Рачуница је јасна, ако се нешто не предузме, може се доћи и до нуле.

Поред веће плате, мотивација би могло да буде и решење стамбеног питања, које је једном већ успело да умањи дефицит наставника математике за време Југославије. Ипак, они који раде са омладином најбоље знају да није све у новцу.

"Ми смо једна нација која је врло талентована за математику, али тај таленат треба развијати. Ви можете бити сјајан, успешан програмер али ако имате дете које неће после ко имати да научи математику, онда треба да ставите прст на чело и да се питате да ли ви можете лично да допринесете да ово друштво има добро образовање за децу, јер то су све наша деца", рекла је Мирјана Катић, директорка Математичке гимназије.

Они који се за то бескомпромисно боре постају легенде. Један од њих био је и чувени наставник математике Јован Кнежевић, који је изненада преминуо, а његови ђаци и колеге одали су му почаст.