Читај ми!

Грујичић: Ситуација са заказивањем специјалистичких прегледа боља него пре, али није потпуно добра

Ситуација са заказивањем прегледа код специјалисте је боља него што је била, али није још потпуно добра, рекла је за РТС министарка здравља Даница Грујичић. Истакла је да до 31. августа свака болница у Србији имати скенер и до тад 55 скенера треба да уђе у употребу. Додала је да су спискови најбољих младих студената и ученика медицине направљени и да би нови круг запошљавања требало да почне у фебруару.

Министарка здравља Даница Грујичић је, говорећи о промени начина заказивања прегледа код специјалисте, рекла да је ситуација боља него што је била, али да још није потпуно добра.

Додала је да се прате поједине клинике и да су приметили за гастроентерологију и ендоскопију нема довољно термина и да у таквим случајевима позива директоре центара.

"Дешава се негде да је заиста објективно да им од три гастроскопа не раде два или од два колоноскопа не ради један или ниједан, тако да сада морамо видети и хитно набавити ту опрему која је неопходна, посебно за прегледе који се не могу обавити на други начин", навела је Грујичићева.

Истакла је да ће, што се тиче операција, Институт за ортопедију "Бањица" вероватно комплетно изаћи из збрињавања трауме када буде почела реконструкција и да се до јуна неће враћати.

"Сви остали клиничко-болнички центри у Београду и посебно по унутрашњости, ортопеди морају да заврше практично трауму. Оно што сам сада тражила, то је да заједно са проф. Сањом Шкодрић, РФЗО провери прво колико ортопедских сала има у свакој општој болници, колико ортопеда способних да квалитетно обаве операцију имају и на основу тога ћемо проценити колико ко може и да оперише", објаснила је Даница Грујичић.

Министарка здравља је додала да је листа јединствена и да ће неким пацијентима можда бити понуђено да ураде операцију у Пожаревцу или у Крагујевцу, а они који буду инсистирали да буду оперисани на "Бањици", биће оперисани онда када стигну на ред.

"'Бањица' је била 2019. године заиста свела ту листу чекања буквално на годину дана, а онда је дошла корона. Корона не може бити изговор за све. Мало су се поједине колеге, наравно, не сви, једни су гинули у ковид систему, у ургентним центрима, а други су то имали као изговор да не морају да раде. Корона је прошла, према томе, морају максимално да се дају у погон да би се те листе чекања смањиле", поручила је Грујичићева.

"Пола сата по прегледу – то је реално за магнетну резонанцу"

Истакла је да је велики проблем и са магнетном резонанцом и да је тражила комплетан списак свих пацијената који су заказали тај преглед до краја године.

"Пола сата по прегледу, то је нешто што је реално. Значи, у две смене може да се уради најмање 24 прегледа. Притом, ја не знам како је могуће да две магнетне резонанце у Клиничком центру (Србије, прим. ред.) ураде 12.000 прегледа, а све остале далеко мање. Према томе, видећемо у чему је проблем, да ли баш морају све секвенце да се раде код сваког прегледа или не. Наравно да су најделикатнији онколошки пацијенти где од дописа радиолога буквално зависи терапија", напоменула је Грујичићева.

Очекује да ће се заказивања нормализовати у другој половини фебруара, а да је већ мало лакше у другој половини јануара.

"Оног тренутка кад смо отворили све термине и кад смо отворили све датуме, тог тренутка су лекари опште праксе по 60 пацијената заказивали да би само написали упут. Није ни то добро решење и оно што је јако важно, радимо на новој дигитализацији. Нисам задовољна постојећим системима и када је у питању заштита података и када је у питању чињеница да лекари опште праксе не могу да виде налог за свог пацијента који је написао специјалиста коме су они то послали. Они то морају да виде у свом компјутеру и сада радимо на томе", истакла је министарка здравља.

Даница Грујичић је напоменула да ће до 31. августа свака болница имати скенер и да до тад 55 скенера треба да уђе у употребу.

"Имамо још четири нова линеарна акцелератора која су почела да раде сад у децембру у Крагујевцу и Нишу и сад у јануару у Институту за онкологију и радиологију Србије. Оно што желимо, то је и да у Нишу и у Крагујевцу у наредном периоду заменимо још по један линеарни акцелератор који је старији од 10 година и онда ћемо заиста имати један пристојан број линеарних акцелератора, бар радијациона онкологија ће да буде таква да не мора да се чека више од недељу дана, а недељу дана није чекање", рекла је министарка.

"Мождана смрт је бесповратни губитак функције мозга, човек је практично мртав" 

Додала је да морају да се организују конзилијуми пошто пацијенти ту губе време, као и трансплантације, за које је навела да мора да се направи план и да је јако важно да се на време дијагностикује мождана смрт.

"Мождана смрт је бесповратни губитак функције мозга и можданог стабла и нема повратка. Човек је практично мртав, срце ради аутоматски још неко време", навела је Даница Грујичић.

Објаснила је да је Србија мала земља која има јако велики број перфектних хирурга и да није важно где ће пацијент добити орган и да ће се трансплантације радити тамо где је оспособљена екипа.

"Оно што је добро, то је да је за јетру јединствена листа чекања, 36 мислим да чека срце. И то исто екипа која зна експлантацију, имплантацију, нема никаквих проблема. Међутим, када је у питању бубрег, није добра ситуација. Ја ћу инсистирати да се направи јединствена листа, а не једна у Војводини, једна на ВМА, једна у Клиничком центру Србије. То је недопуштено", поручила је Грујучићева.

Говорећи о лечењу пацијената у иностранству, министарка Грујичић је рекла да је Министарство здравља имало фонд за упућивање у иностранство и да нема никаквог разлога да се Министарство тиме бави.

"Читаву инфраструктуру за упућивање пацијената има фонд. Међутим, не можете сада када су нове технологије у питању, када се потпуно променила медицина у последњих 20 година држати се као пијан плота правилника који је стар 30 година. Значи, мораће, и ја сам разговарала са проф. Шкодрић, мало да прошире критеријуме. Ако имамо један или два случаја годишње, не можемо стећи довољно искуства да пацијент у нашим рукама буде безбедан, нека иде у иностранство", навела је Даница Грујичић.

Истакла је и да ће они који могу да се збрину у Србији, а желе да се лече у иностранству, то морати да учине о сопственом трошку, али да је за оне који не могу, реално да се пошаљу на лечење у иностранство.

"Ми ћемо гледати, ове године нисмо могли у овом тренутку, али кад буде ребаланс буџета, ту своту новца ми ћемо проследити Републичком фонду који има своју инфраструктуру. Друго, ми смо доскора слали на генетске анализе, плаћали по 2.500 евра да би констатовали пре месец дана да две институције у Србији, Институт за онкологију и радиологију Србије и Институт за генетска истраживања могу да ураде у земљи", рекла је Грујичићева.

"Не може фонд да одбије фиброзу плућа која је за трансплантацију" 

Говорећи о хитним случајевима, истакла је да треба да се реагује оног тренутка када сви лекари констатују да је за трансплантацију.

"Не може фонд да одбије фиброзу плућа која јесте за трансплантацију. Значи, постоје сви конзилијуми које је пацијент прошао и онда зато што није цистична фиброза, поготово ако се ради о особи која може да издржи трансплантацију у том тренутку. Значи, не смемо дозволити да долазе у хитно стање. Мораћемо тако да се организујемо, ја немам разлога да лажем. Фонд мора да прошири индикације за упућивање у иностранство", навела је министарка здравља.

Говорећи о запошљавању најбољих студената медицине и најбољих средњошколаца, Грујичићева је рекла да су спискови већ направљени и да би запошљавање требало да почне у фебруару.

"Није увек средња оцена мерило. Ми то јако добро знамо и зато морамо гледати и нека друга мерила, а касније ћемо видети још. Има јако пуно људи који никако да успеју и са високим просецима, који никако да успеју у тих 20 у Нишу, 50 у Београду и тако, видећемо да распишемо, наравно уз дозволу Министарства финансија. С друге стране, направили смо први пут анализу. Нама маса људи иде у пензију за десетак година, да не кажем, сад сам тражила у наредне две године колико иде. Ја морам да попуњавам на време младим људима да би ти млади људи стекли искуство и да једноставно пацијенти не осете одлазак", поручила је Грујичићева.

Навела је да се мора "ући у народ" са лекарима опште праксе, са породичним лекарима који ће бити добро едуковани и њих морамо мотивисати да раде.

четвртак, 28. март 2024.
19° C

Коментари

Istina
Зашто морамо да славимо Осми март
Re: Ministarka zdravlja????
Акушерско насиље – чије је ћутање неопростиво
Мајка
Акушерско насиље – чије је ћутање неопростиво
Rad s ljudima
Акушерско насиље – чије је ћутање неопростиво
'Ako smo pali, bili smo padu skloni.'
Акушерско насиље – чије је ћутање неопростиво