Залагаонице – легалан бизнис који понекад личи на сиву зону

Власник једне залагаонице каже да долазе различити профили људи – од оних којима је портребна мала позајмица, али и онима којима је потребан већи износ.

"Долазе људи свих структура, нећете веровати – спортисти, политичари, јавне личности и обични људи којима треба најосновнија позајмица да би платили рачуне. Дешавала се ситуација да дође предузетник озбиљан који скида сат са руке и трчи на градилиште да плати раднике керамичаре да му не побегну", каже власник залагонице.

Наш саговорник каже да у овом послу нема правила. Посла има током целе године. Залажу се највише сатови, уметничка дела, накит, драго камење и злато. Некада и аутомобили. На основу облигационог права и Закона о заложном праву, залагаонице су регуларни бизнис. Међутим, предмет дебате је цена и услови таквих услуга.

"Често се у народу мисли да су то радње на граници закона, али нису. И банци можете да дате стан у залогу да подигнете кредит, то можете да урадите и са непокретном имовином, шта год друга страна сматрала залогом – уметничка слика, златник, а може да буде и чек", каже Душан Узелац из "Каматице".

Да није реч о кредитирању, тврде правници.

"То су једни квази банкарски послови и они су као такви препознати уредбом о класификацији делатности – остали послови кредитирања. Међутим, то нису кредитни послови. Само банке имају ексклузивно право да дају кредите и управо то рађа потребу да се појача надзор. Битно је да се устроји, препозна да тај посао носи одређене ризике, да тиме могу бити укинута права грађана, као што је право својине, а таква врста уговора, клаузуле је ништавна", објашњава адвокат Михаило Срдић. 

Иако је рад залагаоница законски регулисан, још не постоји регулаторно тело које ће то пословање контролисати. То може бити један од разлога да понеке залагаонице постану део сиве зоне.