Беговић: Циљ је да се све жене које желе и остваре као мајке новим технологијама

Почело је пријављивање преко портала е-Управе за вантелесну оплодњу донираним ћелијама, a Министарство науке, технолошког развоја и иновација има пред собом озбиљан посао. 

Јелена Беговић оцењује да није било много отпора у јавности због увоза репродуктивних ћелија за вантелесну оплодњу, али да је била једна проблематична изјава која је покренула лавину коментара.

Каже да свака изјава која нема никакву основу и долази од људи којима је потпуно свеједно шта ће даље бити с тим женама, захтева ангажман огромног броја стручњака да смање негативан ефекат такве изјаве.

То је, како оцењује, ужасна неодговорност.  

"Свима нам је заиста циљ и жеља да све жене које желе да се остваре као мајке захваљујући новим технологијама могу да се остваре. И то треба да подржимо. Држава је брзо реаговала, олакшала процес и омогућила да све жене могу у својој земљи да дођу до репродуктивног материјала и да се остваре као мајке", истакла је министарка.

Додаје да је у том процесу веома битна подршка, тако да жене не морају да иду по свету и да саме траже решење, јер им је држава пружила комплетно решење. 

Стварање мреже научника 

Сматра да увек треба следити пример оних најпаметнијих, а најбољи пример су нобеловци када опишу своја врло комплексна истраживања. Они, наводи то, опишу у пет минута да их сваки становник разуме и то јесте таленат.

"То треба да негујемо и да користимо. Сада радимо на прављењу мреже наших научника који су као добровољци, а талентовани су да становништву мало приближе науку. Мислим да је битно да добро комуницирамо да се људи не плаше науке него да је пригрле и да схвате који су бенефити", поручује Беговићева.

Оцењује да је стање у Министарству које је преузела добро и да се наставља са започетим  активностима везаним за науку, али да ће врло брзо кренути са реализацијом свих идеја за будућност како би што више унапредили науку и научну заједницу у Србији.

"Један од пројеката за који ме сада сви везују је свакако Био-4 кампус, нова платформа коју ћемо изградити у Србији као пример сарадње науке, привреде, високог образовања, стартап заједнице. Имамо научнике, професоре на Универзитету, младе људе који отварају компаније, велике компаније које ће такође отворити своје истраживачко-развојне центре. Идеја је да се сви они у једној заједници сусрећу и на формалан и неформалан начин комуницирају", објаснила је министарка.

Додаје да они на тај начин стављају акценат и на економски део науке где из науке већ могу да излазе врло значајни производи и методи који могу да се примене у медицини, биомедицини, пољопривреди и заштити животне средине.

Истиче и да је циљ веће укључење утрансфер технологије, како из лабораторије да се дође до конкретног производа који завршава на тржишту и да се на тај начин помогне економији Србије.

"С друге стране, на глобалном нивоу се у одређеним областима као што су биотехнологија, информационе тенологије, вештачка интелигенција, заиста дешава револуција. И то постаје потпуно ново тржиште које ће вероватно бити примарно у следећих десет до двадесет година", указала је Беговићева.

Од лабораторије до министарског кабинета 

Каже да је 24 године у науци, почела је у лабораторији, а скоро десет година је водила Институт за молекуларну генетику и генетичко инжењерство. 

"Када се човеку отворе врата да може да уради нешто на вишем нивоу, треба то да искористи и треба то да уради. И ја сам се тако нашла на позицији министарке науке, технолошког развоја и иновација. Моја је идеја да допринесем и побољшању услова науке и научника у Србији и у сарадњи с Министарством просвете да утичемо и на високо образовање. С треће стране да помогнемо и држави и да свима нама буде боље у будућности", поручује министарка. 

На питање где је теже, међу опасним вирусима или у политици, Беговићева закључује: "С опасним вирусима најчешће знате на чему сте!"