И невладине организације под лупом због прања новца

Сума за коју се сумња да се обрће од нелегално стечног новца је између милијарду и милијарду и по евра годишње. Прошле године, у Србији се истраживало порекло за 57 милиона евра нелегално стеченог новца, а откривено је 60 милиона евра утајеног пореза. Како се развијају технологије, тако их у стопу прате и активности прања новца, јер је поента да се нелегално стечен новац пребаци у легалне токове. Зато је нагласак закона посвећен идентификацији правих власника таквих фирми.

"Када говоримо о идентификацији стварног власника, што је регулисано посебним законом, један је од предлога да се питања удружења грађана посебно третирају, с обзиром на то да су то правни идентитети који немају власнике", објашњава Ана Тоскић Цветиновић, извршна директорка невладине организације "Партнери Србија".

У Србији је регистровано тридесет седам хиљада удружења, која су такође укључена у контролу спречавања прања новца.

Како наћи баланс да непрофитне организације функционишу без политичких притисака, а да се не злоупотребљава њихова делатност, што је све чешћи случај у Европи.

Бојана Селаковић, координатор Националног конвента о ЕУ наводи да се пре неколико година у Србији десио случај, који је судски окончан, када је једно формално регистровано удружење у Новом Пазару, које се бави младима, било заправо укључено у финансирање регрутације грађана држава Европске уније, који су одлазили на ратиште у Сирију.

Добри закони, али је недостатак координације бољка у целом свету

Закони у Србији о спречавању прања новца функционишу и то се може видети, на пример, у банкама, где су грађани дужни да попуне формулар о сродству са политичарима.

Такође, грађани морају да пријаве порекло новца приликом трансакција већих од 10 хиљада евра.

Добри закони, али недостатак координације, бољке су у целом свету када је реч о тој области.

Ненад Ковачевић из Удружења за усклађеност у пословању сматра да треба наћи праву меру између онога шта тај пропис јесте и онога како тај пропис треба да буде примењен.

"Суштина би требало да буде у отварању смисленијег и отворенијег дијалога између државе, која прописе доноси, надлежних државних органа који прописе примењују, и обвезника који те законе треба да примењују", истиче Ковачевић.

Србија је потпуно ускладила своје законе још пре две године, када је скинута са сиве листе организације Фатфа. Потпуно је усагласила прописе и са директивама Европске уније.