Небо очарава људе, али само најхрабрији постану пилоти

Многи сањају да се вину у облаке, али само најхрабрији то и остваре. Када се одваже да крену путем ваздухопловства, будуће пилоте чека дугогодишње усавршавање и превазилажење свих страхова. На том тешком путу несебично им помажу старије колеге, које своје богато искуство остављају будућим пилотима.

У падобранску књижицу уписао је око хиљаду скокова. Из пилотске кабине оспособио је на стотине војних и цивилних пилота. Важи за човека, који је обучио највише падобранаца.

То што је некада међу облацима био дуже него на земљи, сврстава га у оне који знају "зашто птице певају и трава мирише".

"Небо очарава људе. Земља из висине изгледа као савршена цветна башта. Када се отиснете и останете на небеском простору, ви сте једини. То је догађај који задржава човека на тим просторима", прича ваздухопловац у пензији Петромир Мишковић.

Знање стечено у ваздуху, деценијама је преносио на земљи. При оцењивању, каже, служио се дугачким списком критеријума. Када њега оцењују некадашњи ученици, кажу да је строг, али посвећен.

"У то време, поготово кад је био наставник, имали смо хиљаде скокова годишње. Нико није ни ногу угануо. Човек мора да буде дисциплинован и мора пуно да зна", присећа се пилот Никола Ђуричко.

Мишковић каже да каже да су на састанаку са војском тражили да припреме кандидате за војно-ваздухопловство.

"Рекли су нам да хоће да од тих 150 пилота које ћемо узети за школовање, добијемо пилоте који ће у свако доба дана и ноћи, по сваком времену полетети и ићи у чело непријатеља", прича Мишковић.

Додаје да није само реч о томе да се буде добар летач, већ и добар човек и патриота.

Пут до дипломе није лак 

Онај ко прође строгу селекцију, сведочи да до дипломе и лиценце за рад, пут није лак.

"Лето сам провео на аеродрому наше школе у Вршцу, док су моји другари уживали и одмарали се", наводи ученик Ваздухопловне академије у Београду Вук Стефановић.

Ученик Ваздухопловне академије у Београду Огњен Вујасиновић прича да је највећи изазов када сами слете по јачем бочном ветру или по турбуленцијама.

Балша Јањушевић, ученик Ваздухопловне академије сматра да пилот мора да буде одговоран јер животи људи зависе од тога.

"Tремa и страхови, најбоље се савлађују знањем али и искуством, које пролазе током сваког лета и часа", објашњава професор београдске Ваздухопловне академије у Александар Старчевић. 

Заинтересованост велика 

Да постане пилот сања велики број средњошколаца. Заинтересованост је годинама велика: на једно место конкурише и до 12 кандидата. 

"Потреба за пилотима према проценама је око 255 хиљада у наредних десет година. То је велики број који ће пратити у одређеном проценту повећање саобраћаја, процењује се на 60 одсто, док ће ових 40 одсто бити пилоти који ће заменити оне који одлазе у пензију", каже помоћник директора Ваздухопловне академије у Београду Срђан Чокорило.

Због тога су они, попут Петромира, били злата вредни, јер су будуће пилоте научили да су посвећеност и љубав према позиву најважнији пут до сигурног лета.