Пензије од Бизмарка до швајцарске формуле

Уз једнократну помоћ, и две повишице редовну, и ванредну која пензионерима на новембарском чеку стиже ових дана, у овој години имамо мерљив резултат. Пензијски систем који се заснива на запослености и уплаћеним доприносима, успоставио је још Бизмарк, и он је у већини европских земаља и сада једини модел државних пензија. Деведесетих је на подручју бивше Југославије доживео велику кризу.

Двехиљадитих, уз увођење приватних фондова, и код нас креће реформа државног пензијског система. О томе какви су резултати говори Никола Алтипармаков, члан Фискалног савета, који се бави тим питањем. 

Када смо почели реформу из БДП-а је одлазило око 14 одсто за исплату пензија, сада је тај проценат 9,3 да ли је то добар показатељ?

То је показатељ да је пензијска реформа 2014. али и раније реформске мере из 2003. успела у већој мери да стабилизује пензијски систем, што је заједно са економским реформама које су доволе до повећања запослености, значило да се повећао однос осигураника према броју пензиоонера, што значи да се приближава односу 1,8 осигураника на сваку пензионисану особу.

Што се може сматрати добрим показатељом, имајући у виду регион па чак и европска искуства.

У Скупштини је Предлог измена закона, чиме се модификује швајцарска формула, требало би да се уведу још два модела усклађивања пензија? Какве могућности то отвара?

То је једана надоградња швајцарске формуле која ће омогућити да се боље прате економски трендови, а то је да се у бољим годинама када је економија таква да су расходи за пензије испод 10 одсто БДП-а, пензије усклађују сто посто са зарадама, а у неким економски изазовнијим годинама, то ће онда бити обчна швајцарска формула.

Већ је усвојена допуна закона, о увођењу ванредне повишице, какава је новембарска, колико ће се та могућност убудуће користити?

Овај механизам такозване надограђене швајцарске формуле замишљен је тако да може да издржи не само следећу годину, већ и пар следећих деценија.

Ми уосталом имамо конференцију о 100 година пензијског система и када планирате пензијски систем то један дугорочни период који покрива више генерација и ово системско решење које везује расходе за пензије и индексацију је нешто што је недостајало Србији и другим земљама у региону претходних деценија.

Смањио се број пензионера, и пооштравањем услова пензионисања али и природним одливом. Колико се у пројекцијама реформе рачуна и на тај моменат?

Смањење броја пензионера је последица неколико фактора. Пре свега смо имали то да се практично прошле године завршио процес пензионисања бејби бум геннерације, тако да у том контексту тај један већи део демографског старења смо обавили.

Наравно Србија и све земље у региону има тај процес демографског старења, имамо све више старих а све мање младих. Али у том смислу повећање старосне доби из 2014. је за сада довољно, тако да није неопходно да се до краја ове деценије додатно повећава старосно доба.

У ситуацији када имамо борбу за раст пензија стечених радом, колико је реално увођење социјалних пензија за оне који нису радили, често се то помиње?

Тај предлог социјалних пензија се барем за сада појављује само у широј јавности, ми нисмо имали тачну дефиницију шта су то социјалне пензије.

Пензијски систем који је био у бившој Југославији и који је данас у Србији се заснива на уплати доприноса и онда су такви системи комплементирају, неким мерама, циљаним мерама за старе који немају пензију и који су доходовно угрожени.

Ми смо у Fискалном савету показали рачунице да тај систем новчане социјалне помоћи може да се релаксира тако да боље заштити старе грађане нарочито у урбаним срединама где један осетнији број нема пензију.

Да ли су три стуба пензија у Хрватској дала жељени резултат, шта мучи пензионере у Словенији, и како поспешити улагање у приватне пензијске фондове код нас теме су о којима се разговара на овом скупу, у циљу достизања безбрижније старости на овим просторима.