У Србији има око 36.500 удружења - како се финансирају и колико је то транспарентно

Питање финансирања невладиних организација потегне се у јавности обично када невладин сектор упути критику на рачун јавних политика. Забележила је и Европска комисија да је у Србији, како кажу, настављена кампања против неких невладиних организација и њиховог финансирања, у чему учествују и високи званичници.

"Најчешће добијамо етикету страних плаћеника, издајника, Рокфелера, Сорошевца, етикете најчешће крећу од таблоида", каже Катарина Голубовић из Комитета правника за људска права, Јуком.

Крећу се углавном међу истим страним донаторима, и држава Србија и невладине организације у њој, напомињу у Јукому.

"Кључни донатори, како цивилног сектора тако и државе, јесу САД, Европска унија, и земље чланице. Дакле, они одвајају средства пре свега у највећем проценту за државу и за инфраструктурне пројекте и слично, а у једном мањем проценту се одваја и за цивилни сектор, који може заправо на бољи начин некада да сагледа потребе грађана", каже Катарина Голубовић.

На пример, где је граница у постављању камера по граду, који пројекти су могућа претња по животну средину, како ефикасније помоћи жртвама насиља. У разним областима делују невладине организације и на разне начине могу да се финаснирају - од чланарина, добровољних прилога, донација, поклона, субвенција и других, прописом одређених извора.

Невладине организације, кажу у Београдском центру за безбедносну политику, обично на конкурсима где се јављају са својим пројектима, добијају финансијска средства, било да их за то додељује наша земља, било приватна страна фондација, било друга држава.

"Увек се расписује јавни конкурс са јасним циљевима, на пример подршка цивилном друштву за праћење напретка Србије у европским интеграцијама, на тај јавни конкурс све организације из Србије могу да аплицирају са пројкетима и идејама и увек доставимо и буџет и онда уколико смо успешни, добијемо тај новац, дакле на рачун у банци и подлежемо свим врстама финансијских, пореских, контрола и инспекција, као и било које друго правно лице", каже Бојан Елек из Београдског центар за безбедносну политику.

Информације о пројектима на сајту

Ради транспарентности, неке невладине организације практикују да на свом сајту објављују информације о пројектима које спроводе, ко их је за то финансијски подржао и којим износом.

"На АПР-у објављујемо билансе стање и успеха, уз то на нашем сајту имамо нашу интерну годишњу ревизију, и као што рекох податке о донаторима по пројектима. Ја сам сасвим сигуран да би надлежни органи да подривамо уставни поредак или сличне ствари, да смо шпијуни и страни плаћеници како се то често чује, да бисмо већ, не бих сада седео овде и разговарао са вама да је то истина", каже Бојан Елек.

Шта је истина - да ли међу невладиним организацијама чија су се имена, према наводима медија 2020. нашла на списку Управе за спречавање прања новца, заиста има оних које финансирају тероризам и перу новац, јесу ли биле предмет надзора на основу сумње, који су, иначе, критеријуми за надзор, Управа нам није одговорила.

Није ни дужна да одговори јавности шта је утврдила, већ да о томе размени податке са надлежним органима, објашњава наша саговорница, али и подвлачи да надзор не сме да се злоупотребљава против невладиних организација, на шта су нашу државу упозорила и међународна тела.

"Да ли неко треба да буде обавештен шта је Управа урадила, уколико бисмо сви били обавештени, онда не бисмо имали сврху надзора и онда би онај ко се бави прањем новца био упозорен и могао би фактички да склони доказе који су заиста неопходни пре свега тужилаштву у правцу откривања тог кривичног дела", каже Лидија Комлен Николић из Удружења јавних тужилаца и заменика јавних тужилаца.

Гонго организације

У нашем друштву, ништа није транспарентније од финансирања невладних организација када средства добијају од међународне заједнице за пројекте, оцењује Комлен Николић. Проблем види у финансирању тзв. гонго организација.

"Гонго организације представљају тзв. владине невладине организације, које су основане са намером да буду тзв. противтежа организацијама цивилног друштва које представљају чуваре јавног интереса, како то лепо каже Европски суд за људска права", каже Лидија Комлен Николић.

Њихова идеја је, наводи, да праве забуну у друштву, оне се, каже, обично оснивају са именима чији назив је сличан називима респектабилних организација цивилног друштва.

"Обично њихово финансирање управо није транспарентно и видљиво, и они су финансирани од стране државе", каже Лидија Комлен Николић.

Има ли неправилности, противзаконитих радњи, у финансирању невладиних организација, покушали смо да сазнамо најпре у Пореској управи. Упутили су нас на Министарство државне управе, то Министарство на Министарство за људска и мањинска права и друштвени дијалог, које није одговорило. Из Агенције за спречавање корупције одговор да наша питања нису у њеној надлежности, а Народна банка Србије упутила нас је на Управу за спречавање прања новца.