Млади на мрежама, старији уз ТВ - многи никада не проверавају вести

Истраживање је показало да су грађани 2021. године просечно проводили нешто преко сат времена дневно уз телевизију (68 минута), а сада се њихово поверење у телевизију, као и време које проводе уз овај медији повећало на скоро сат и по времена (88 минута).

"Грађани своју медијску и дигиталну писменост оцењењују као "задовољавајуће". Млади су најчешће на Инстаграму, док је 66% тинејџера свакодневно на ТикТоку. Путем телевизије се примарно информише публика старија од 40 година. Скоро половина испитаника и даље наводи да веома ретко или никад не проверава изворе информације коју су чули или прочитали. И поред поменутих медијских навика, убедљиво највеће поверење грађана исказано је за информације које добијају путем личних контаката (76%), док најмање поверења испитаници имају за инфлуенсере као канале информисања (18%)", рекао је Горан Зарић, менаџер програма "Нова писменост".

Четврти циклус истраживања у оквиру програма "Нова писменост" показује да је индекс медијске писмености највиши у протекле три године и тренутно износи 3,97 од идеалних 6, док је код индекса дигиталне писмености примећен пад у односу на претходни истраживачки циклус и он сада износи 10,68 од максималних 15.

Зарић је истакао да програм Нова писменост од ове године мери и индекс медијске и дигиталне писмености кроз родну призму.

"Веома је занимљиво да је код жена забележена виша вредност медијске (4,06) и дигиталне (11,00) писмености у односу на мушкарце", додао је Зарић.

Како се наводи у саопштењу, прикупљени налази указују да грађани своје могућности у погледу критичког размишљања и процењивања садржаја који се емитују у медијима оцењују нешто боље него у кризним, пандемијским годинама.

Међутим, како индекс медијске писмености још увек није достигао вредност из периода пре пандемије чини се да је преплављеност информацијама о коронавирусу и ситуацији у земљи и иностранству, сада заменила тренутна међународна политичка и економска криза изазвана агресијом Русије на Украјину, што је поново утицало на ниже налазе када је у питању проверавања извора информација, али и тога да ли текст поткрепљује тврдњу која је изнета у наслову.

Истраживање показује и да грађани Србије све више увиђају значај заштите личних података на интернету.

У овом истраживачком циклусу забележен је највећи проценат испитаника који знају да заштите личне податке на интернету (59%), а такође и највиши проценат испитаника који су у некој мери доживљавали непријатности у комуникацији путем интернета, у виду вређања, прозивања, исмевања, претњи (42%).

Истраживање је спроведено на популацији старости између 12 и 60 година, како би разумели будући доносиоци одлука и драстичне разлике између навика "генерације З" и "бејби бумера". Резултати истраживања рефлектују медијске навике и понашање грађана, али и њихов однос према медијској и дигиталној писмености у протеклих годину дана.