Социјалне карте – како је 22.000 људи остало без помоћи

Уместо да обезбеди сигурност људима које различити животни проблеми воде на руб егзистенције, увођењем система социјалне карте многе је оставио без помоћи, тврде у Иницијативи А11.

"У једној локалној самоуправи у Србији, у два ромска насеља 90 одсто људи искључено је из система социјалне заштите због тога што су се бавили неформалном економијом, односно сакупљали секундарне сировине, које су биле заправо извор прихода уз социјалну помоћ која је нешто више од 85 евра", каже Данило Ћурчић из Иницијативе А 11.

"Људи нису имали могућност да на било који начин утичу на доношње одлуке да им се укине право на социјалну помоћ. Неки су били обавештени, а нико, колико знамо, није ни примио решење да им се укида", каже Андреа Чолак из Европског центра за права Рома.

Циљ дигитализације система социјалне заштите у свету је смањење трошкова и већа ефикасности.

Међутим, неретко то чак и у Великој Британији доводи до неправедног искључивања корисника.

"Власти треба да хитно објасне корисницима како користе овај механизам и да обезбеде да њихова права нису прекршена. Велика количина података која се обрађује, упарена са немогућношћу да се подаци промене у систему, значи да ће систем за аутоматско доношење одлука правити грешке када процењује испуњеност услова за социјалну заштиту", каже Имоџен Ричмонд-Бишоп из "Амнести интернешенала".

Ако уопште и покушају да затраже правну заштиту, каже, суочавају се са дугим прекидима у исплати новчане социјалне помоћи, што их води у још веће сиромаштво.