Читај ми!

Ђуровић: Мађарски "пушбекови" подстичу кријумчарење миграната, Србија кубури са смештајем

Обрачун две групе миграната у Хоргошу и хапшење неколико стотина њих узнемирили су јавност. Људи који су у томе учествовали су криминалци, који само једним делом долазе из популације миграната, каже директор Центра за помоћ тражиоцима азила Радош Ђуровић. Истиче да је реч о окршају две банде око територије на којој желе да кријумчаре избеглице и мигранте. Напомиње и да људима који илегално долазе у нашу земљу није лако да уђу у прихватне центре, јер Србија кубури са смештајним капацитетима.

Извршни директор Центра за помоћ тражиоцима азила Радош Ђуровић каже да је логично да инциденти попут обрачуна у Хоргошу, где је коришћено ватрено оружје, узнемире људе широм земље, а посебно на северу земље где је кријумчарање у порасту.

Истиче да је то резултат проблема који већ 10 година постоји на северу земље.

"Људи који су учествовали су уствари криминалци, кријумчари, који само једним делом долазе из мигрантске популације. Гро ових криминалних група је везано за локал и за регион. Видели смо окршај банди за територију на којој хоће да кријумчаре даље избеглице и мигранте који су ту уствари и оштећени у целој причи", рекао је Ђуровић.

Објашњава да је реч о организованом криминалу.

"Врло софистициран, који функционише врло сложено и где постоји низ слојева, припадника који нису видљиви грађанима на прву лопту", рекао је Ђуровић.

Додаје да они који предводе те групе увек стоје иза паравана, док су на терену логистичари, возачи и други.

Истиче да те групе све више јачају, те да је посебно у порасту кријумчарење на северу земље, дуж границе са Мађарском.

"Мађарска ограда и 'пушбекови', односно гурање избеглица назад у Србију подстичу то кријумчарење. Овде у Београду се осети само на нивоу регрутовања људи, односно избеглица, на улици, да буду укључени и добију услуге тог кријумчарења. У Карађорђевој и другим деовима града врло вероватно постоје мигранти који врбују новопридошле да им пруже услуге кријумчарења, услуге смештаја, да им помогну да напусте Србију", рекао је Ђуровић.

"Није лако ући у центар, често нема довољно места" 

Према подацима Комесаријата за избеглице, у 15 прихватних центара за мигранте у Србији налази се њих 4.835, а процене су да их је око хиљаду ван центара. Ђуровић истиче да у неке центре за прихват миграната није ни лако ући.

"Многи људи се налазе на отвореном, чак и ако су у центру града. У Обреновцу није лако ући у центар, много људи живи око кампа јер често нема довољно места. Једино је Крњача ту доступна, а и она зависно од околности. Можда је погрешан утисак да људи мисле да сад има много места у која избеглице неће да дођу. Ми кубуримо са смештајем, већ ових 5.000 места је неки максимум за зимске услове", каже Ђуровић.

Ти капацитети се, истиче, не повећавају, што ствара тензију да се стално размишља о томе шта ће бити ако миграната буде више.

"Полиција да буде присутнија" 

Напомиње да се емпатија код грађана Србије није угасила, али да су питања безбедности и контролисане миграције оно што сада узнемирава грађане.

Сматра да се тешко може стати на крај кријумчарењу које је достигло огромне размере, те је неопходно системски радити на томе.

"Да полиција буде присутна у много већем броју, и у униформи, и жандармерија у неким местима, у срединама где постоји страх, и где постоји ризик", каже Ђуровић.

Ипак, напомиње да до сукоба најчешће долази међу самим кријумчарима, а да су ретки случајеви да је нападнут и повређен неки грађанин Србије.

"Чак и у тој избегличкој популацији страдају пре свега они који се сукобљавају због неког интереса. Наши грађани нису ту у центру пажње, и ти људи гледају да избегну да повреде неког од локалних грађана", рекао је Ђуровић и нагласио да нису сви мигранти кријумчари и криминалци.

Директор Центра за помоћ тражиоцима азила напомиње да је Србија последња земља пред њихов улазак у ЕУ, те да је велики проблем што се људи код нас стално заглављују.

"Јер мађарске власти стално кроз ограду људе враћају нама у великом броју, мимо споразума и протокола које са њима имамо. Ако имате у виду и чињеницу да са југа, из Северне Македоније људи улазе и да немамо интензивну сарадњу са македонским властима, онда схватате да је наш положај прилично незахвалан, а Србија сама глобалну миграцију не може да заустави", рекао је Ђуровић.

За ситуацију у којој Србија нема помоћ и солидарност неке друге државе у решавању питања миграција каже да је као "између чекића и наковња".

Напомиње да је важно да се уради оно што је до нас - да ти људи не буду на улици и да се утврди да ли су избеглице или нису, како би били видљиви за институције.