Читај ми!

Од бриге, присилног рада до тешке трауме – како избеглиштво подносе деца

Готово oсам милиона људи избегло је из Украјине за девет месеци рата. Избеглиштво најтеже подносе деца, а истраживање организације "Save the Children" показало је да већина има проблема са менталним здрављем. Са истим проблемима суочавају се и деца са Блиског истока, Африке и Азије, с тим да су она изложена свим видовима насиља што оставља много последица.

Врање и Покровск у Доњецку немају много сличности. Заједнички им је приближан број становника и један средњошколац. Кад је рат у Украјине почео, избегао је са мајком.

"Овде сам дошао крајем марта. Прво су нас евакуисали возом, а после смо преседали на неке друге између држава. Овде се осећам добро, али много бринем за тату који је у Украјини, јер тамо ракетирају, нема воде, струје", прича средњошколац О. Н.

Забринута су сва деца из Украјине расељена широм Европе, а свако треће не иде у школу.

"Иако су Украјинци у тим земљама добили сву неопходну заштиту у смислу правног статуса, истраживање је показало да су деца изузетно анксиозна и забринута за будућност с обзиром да им недостаје њихова домовина, недостају им пријатељи из школе", каже Богдан Красић из организације "Save the Children".

Ирена Стојадиновић, психолог Мреже психосоцијалних иновација (ПИН), наводи да је добро су деца која бораве у Врању део образовног система.

"То им је велики ресурс управо да би могли некако да имају колико толико нормалан живот док бораве у Србији, да могу да се повежу са вршњацима", напомиње Стојадиновићева.

Избеглице са Блиског истока изложене насиљу 

Њихови вршањаци са Блиског истока и из Азије покушавајући да побегну од насиља. Готово на сваком кораку избегличког пута, који потраје око четири године, изложени су и психичком и физичком злостављању. Дечаци који путују сами у великом су ризику од сексуалног насиља.

"У неким земљама најчешће је насиље на границама од стране службеника полиције, док је у другим земљама веома изражено насиље ком су изложени од стране кријумчара, а такође у Грчкој и Турској су врло често ова деца била приморана да раде у неусловим фабрикама у Турској или у пољопривреди у Грчкој", указује Богдан Красић.

Присилни рад и насиље, указују психолози, код деце изазива посттрауматски стресни поремећај, карактерстичан за војнике након ратовања.

"За свој узраст не могу у довољној мери да разумеју шта им се дешава, не могу емотивно то да поднесу. Могу да се појаве различити симптоми и депресивног расположења и поновног преживљавања трауме за шта је потребна стручна подршка", наглашава Ирена Стојадиновић.

Подршку ретко траже сами. А она је, упозоравају стручњаци, најпотребнија деци која су у избеглиштву без родитеља.