Деца јесу украс света, али нису декорација - медији их злоупотребљавају, одрасли не чују

Конвенција о правима детета, која је донета у новембру 1989. године, најратификованији је документ о људским правима у историји. Према њој, сва деца имају иста права без обзира на то ко су, где живе, шта им родитељи раде, да ли су сиромашни или богати, којим језиком говоре, којој религији или култури припадају, да ли имају неку сметњу у развоју или инвалидитет.

На данашњи дан слави се напредак који је постигнут за децу, а вође држава и влада позивају да испуне обећања која су дали када су ратификовали Конвенцију и да се поново обавежу да ће наставити да чине све што је потребно да ниједно дете не остане искључено.

Ива Ераковић из организације Пријатељи деце Србије каже да би ситуација у Србији могла да буде много боља него што јесте, будући да 12 одсто деце живи у апсолутном сиромаштву.

"Неке елементарне ствари морају да се реше. Ако имате чињеницу да само 17 одсто становништва у Србији чине деца, а 12 одсто деце живи у апсолутном сиромаштву, а то је 93.000 деце, значи да још много тога морамо да урадимо", поручује Ива Ераковић. 

Указује и да мора више пажње да се посвети деци којој је потребна посебна подршка - деци са сметњама у развоју, са инвалидитетом, деци из једнородитељских породице.

Један од проблема је и недостајућа легислатива. Наиме, државни национални план акције за децу истекао је, каже Ераковићева, још 2015, закон о правима детета је заглавио о процедури и још немамо омбудсмана за права детета.

Истиче да ни најбоља легислатива није добра ако је мртво слово на папиру и наводи пример протокола о заштити од насиља у школама. У мини-акцији коју су имали са децом испоставило се да је у многим школама то само форма, а не суштинско опредељење, које треба да заштити децу.

Ераковићева скреће пажњу и на разлике у животу деце у селима и градовима, причему деца у великим срединама имају много веће могућности за бављење спортом, музиком, а доступније су им и друге услуге, попур дечјег психолога.

"Ментално здравље током ковида је постало озбиљан проблем. Показало се да је то на децу оставило дубог траг, не осећају се као пре, изолација је најтеже пала деци", истакла је Ива Ераковић.

Децу треба саслушати 

Породице се полако отварају идеји да са децом треба разговарати, да их треба слушати.

"Изрека 'рећи ће ти се кад порастеш' представља културолошки проблем. Иако има напретка, и даље постоји оно 'шта дете зна'. Ми са децом и младима радимо директно и кад их добро слушате схватите да је то што говоре смислено, они желе да буду укључени у одлуке које их се тичу", навела је Ераковићева.

Децу, сматра, треба укључити у креирање правила, а након што се креирају, треба питати децу шта се дешава.

"Треба да радимо заједно и да подржимо породицу. Стално критикујемо родитеље, а друштво мора да буде подршка породици која не сме да се бори са егзистенцијом и која може да одвоји време да се бави својом децом", навела је Ераковићева.

Деца у медијима 

Посеван проблем представља неетичко извештавање о деци у медијима.

"То је један горући проблем, имамо ријалити програм у којем се налази трогодишње дете. Предузећемо све механизме да се таква ствар заустави сада када је кренула. Имате сет емисија које се баве хуманитарним акцијама, али у којима се деца излажу деградацији, обележавању у средини у којој живе", истичу у "Пријатељима деце Србије".

Додаје да једне те исте медијске куће злоупотребљавају децу искључиво зарад профита.

"Јавност не види последице које деца доживе, шта се дешава у вршњачким групама, то је обележавање које их прати заувек. Закони постоје, али се не примењују - када дође до прекршаја, казне су толико благе да не видим зашто би медијска кућа која на томе профитира зауставила такав програм", наводи Ива Ераковић.

Проблем је и насиље које деца доживљавају на друштвеним мрежама, које прерано почињу да користе.

"Деца прерано улазе у тај свет који је ван контроле. Забрана није најбољи пут, већ родитељ треба да седне за тастатуру с дететом, да види шта дете занима и корак по корак да му покаже шта су пречице, како да заштити идентитет. Родитељи треба са дететом да граде однос поверења, како би дете када се појави проблем истог секунда дошло код родитеља и рекло шта се десило", истиче Ераковићева.

Закључује тиме да деца јесу украс света, али не и декорација.

"Деца нису ту да нама улепшају живот, већ да заједно имамо квалитетан живот. Деца су наша будућност, али да бисмо имали праведно, емпатично друштво, то креће у детињству. Сви заједно треба да радимо на томе да се деци пружи све оно што ће они сутра пружати својој деци", рекла је за РТС Ива Ераковић из "Пријатеља деце Србије".