Професори београдског универзитета траже решења за загађење

Осим о енергетици и њеном утицају на животну средину, Одбор ће расправљати и о рударству и утицају на животну средину, загађењу ваздуха, квалитету вода, сарадњи удружења грађана са државним институцијама и медијима у ширењу знања о могућим проблемима у животној средини. Зато ће скупови бити стручно профилисани.

"Ми се налазимо у једном периоду који ће морати да да неке стратешке одговоре и за неки краткорочни и за неки дугорочни период о томекако обезбедити енергетску стабилност, како обезбедити складан економски раст и како очувати здраву животни средину, и обнављати нашу, нажалост, опадајућу популацију и како побољшати здравствене услове и здравствени статус наше нације који у свим сегментима такође нису баш на најбољем нивоу", наводи проф. Ратко Ристић, председник Одбора за заштиту животне средине Универзитета у Београду.

Ради се интегрисани план за енергетику и климу као и нова стратегија развоја енергетике у коју су професори укључени.

"У међувремену се много тога издешавало, од енергетске кризе до сукоба у Украјини, тако да овог тренутка немамо неку претпоставку у ком правцу ће се развијати енергетика. Али оно што је нама најбитније је да покушамо да заштиту животне средине, односно животну средину очувамо у највећој могућој мери колико је то могуће, а са друге стране да постепено до 2040-2050. идемо и наставимо са процесом декарбонизације и зелене транзиције како је то и свим националним документима предвиђено", истиче проректор Универзитета у Београду проф. Дејан Филиповић.

Зато је уводно предавање Електропривреда Србије и - тренутно стање и могући правци развоја.

"Биће ту осврта не неке моје ставове и на неке дилеме кој исе тичу термоелектрана задржати их, смањити њихово учешће, шата је са залихама, односно резервама угља, какав је квалитет, шта је алтернатива, електране на биомасу – колико оне могу да учествују у томе, онда остали обновљиви извори енергије, ветрогенератори, соларне електране, екелтране на природни гас и тако даље",најављује проф. Миомир Костић са ЕТФ-а. 

Професори се надају да ће овим скуповима доћи до најбољих решења када је у питању заштита животне средине у Србији. На том послу сарађиваће са Академијом инжењерских наука и Српском академијом наука и уметности.