Читај ми!

Обележен Дан САНУ, Владимир Костић одржао опроштајни говор

Академик Владимир С. Костић се на обележавању Дана Српске академије науке и уметности опростио од дужности председника САНУ. Владимир Костић био је председник САНУ пуних осам година.

Владимир Костић је у обраћању рекао: "Беседа или не, тек ово је моје последње регуларно обраћање члановима САНУ као председника ове куће".

"Након осам година, својом вољом и без икаквих притисака, налазим да би сваки мој покушај продужења вршења ове функције био наметљив, претеран и без трунке пристојности. Једноставно, време је за друге", изјавио је Костић.

Према његовим речима, потпуно је неизвесно да ли би га академици уопште поново узели у обзир за функцију председника.

"Да ли сам, ближећи се крају мандата, задовољан постигнутим? Наравно, не! Ипак, радио сам са сјајним особама и немојте сумњати у моју искреност када анализу ових осам година закључујем парафразом да су успеси искључиво њихови, док су грешке моје", рекао је, између осталог, Костић.

Истакао је да постоје сиве зоне његових поступака које вредносно не може да одреди, те да је увек говорио оно што сматра истином насупрот крсташким резолутним насртајима да му се то право ускрати.

"Међутим, уколико сам у нечему грешио од оног што сам рекао, неће бити срећније особе од мене јер су неке од тврдњи које сам изрекао, биле болно саморањавање", сматра председник у одласку.

Костић је подвукао у говору да му није намера да на Дан академије наводи детаљно шта је све урађено за протеклих осам година, што чини два његова мандата, али да ће покушати да у кратким тезама изнесе свој субјективни доживљај неких од изазова који чекају САНУ.

"Људи којима верујем и са којима сам сарађивао, 'оптужују' ме за претерано коришћење црне боје у сликању свакодневнице. Стога, на самом почетку желим да вас уверим да у смисао САНУ и њену будућност верујем више сада него у тренутку када сам функцију председника преузео. Ипак, времена нису захвална за националне академије, са разлозима који су ван, али не и ретко унутар њих самих", оценио је дојучерашњи председник САНУ.

Према његовим речима, садашњи тренутак је најближи "флуидном друштву" о коме је говорио познати пољски филозоф и сициолог Зигмунт Бауман (1925-2017), у чијој су основи - одуство снова, идеологија и утопија, те став "да ово што живимо нема алтернативу", како би се "народи и појединци уверили да им не треба други свет осим постојећег и да ова реалност исцрпљује све могућности".

"Међутим, то не може бити тачно и ми смо дужни да упорно трагамо за могућим алтрернативама, превасходно у науци и уметности", сматра Костић.

Анализирао је стање у свету речима да глобална економија тежи стању у коме ће само 20 одсто радне снаге моћи да обавља неопходне послове, а у допунској сенци нуклеарног, еколошког, демографског и других Армагедона, милијарде људи ће бити сувишни и са ускраћеном "друштвеном функцијом".

"Од експлоатисања горе једини не-експлоатисање"

Костић примећује да се црнохуморно констатује да је "од експлоатисања горе једино - не-експлоатисање, и уз гротескне резервоаре вишка радне снаге, постаће привилегија бити експлоатисан".

"САНУ се нажалост није превише бавила проблемима цивилизације који су под сенком етичке упитности, а требала је да се бави, јер 'одуство сумње једнако је одсуству скрупула', и та опомена посебно важи за нас, чланове САНУ", рекао је Костић, академик и дугогодишњи председник ове институције.

Констатовао је да смо сви сведоци маргинализације сличних институција као што је САНУ, али не само у Србији, већ знатно шире.

"Да ли су и коме данас потребни капацитети САНУ? Што се тиче односа САНУ и власти у Србији, намеће ми се утисак "тихог" занемаривања и незаинтересованости које не сматрам случајним, сем у пар области. Истине ради, мада углавном на техничком нивоу, сарадња је била веома коректна са Министарствима културе, просвете и финансија", открио је академик да би се осврнуо на свој положај одлазећег председника.

Нагласио је да се то стање значајно разликује од улоге коју је САНУ имао у прошлости уз упађиво смањен удео куће у разматрању низа друштвених иу државних проблема.

"Не бежећи од одговорности и претенциозне слутње да сам и сам у том смислу постао сметња и камен о врату Академије, надам се да ће се мојим одласком врата барем оне неопходне сарадње нешто шире отворити. Међутим, препорука за оне који ће на ово место доћи није, не може и не сме бити никакав упадљиви партијски активизам и искључивост, али о томе ћете ви одлучивати за пар месеци", подвукао је Костић.

Председник САНУ је приметио је да убрзање готово свих сфера живота све људе измешта у време инстант ставова и експрес одлука, те да је по њему посебан проблем када се сви суочавамо са олако постављеним и понижавајућим захтевима да се неумесном брзином решавају вековни проблеми Косова и Метохије, а заправо све у контексту једног другог сукоба.

"Корисници интернета и друштвених мрежа више пажње посавећују дезинформацијама него веродостојним подацима. Или, како је рекао Умберто Еко - "да тријажи не приступамо посредством културе, већ по сопственом нахођењу, и стога нам прети да ускоро добијемо шест милијарди енциклопедија чиме ће било какво разумевање постати немогуће". У том простору додатно делују они који организовано граде неповерење у науку и уметност", каже Костић, и додаје да тиме мисли на недавну критику чланова САНУ, али без осврта на уметничке димензије њиховог рада, већ на основу политичких интрига.

"Поново је време да се запитамо - шта је САНУ нама и шта смо ми њој? У претходним изборним циклусима имали смо несхватљиви пад броја чланова, губитак равнотезе међу областима, старост и родну заступљеност. Ја то видим као грешку и у томе такође своју кривицу", оценио је за себе први човек САНУ.

САНУ делује у три временске равни 

Онда је подсетио да САНУ радно делује у три временске равни - у прошлости, садашњости као актуелном тренутку методама које су инхерентне овој институцији, и треће - будућност, односно на научно основанима предвиђањима и припремама за сусрет са будућношћу, кроз оријентацију на дуже критичне пројекте, са више посвећености него до сада.

"САНУ је у обавези да учествује у дефинисању вредности које ћемо у нашем колективном завежљају пренети преко брисаног простора глобализације. Посебно наглашавам у уметности, чија је функцијја по Хајнеру Милеру - "да створи острва на којима сећање може да се чува, где машта може да се обнавља, да се ради против бујице којој је у основи сатирање способности стицања искуства. Јер кад колектив не може да стиче искуства, он не може више ни да се брани. Уметност мора да буде језгро отпора против тога", истакао је Костић цитат великог немачког писца и драматичара Хајнера Милера (1929-1995).

"На крају, чланови САНУ морају остати доследни својој научној и уметничкој компетентности и слободи, као и свом интегритету и поштењу, на фону речи једног од наших оснивача, великог Јована Стерије Поповића - "Ко преже роду исатину рећи, худ је да народ учи". У овим конфузним временима сва је прилика да ћемо у таквим покушајима често остајати усамљени, осумњичен и оспоравани, понекад и оптуживани да смо подлегли греху довођења у питање ставова већине", анализирао је Костић и привео своју опроштајну беседу крају.

"И да завршим како приличи старцу који слути гора времена: нека нам и у будућности ово буду највећи проблеми, а САНУ ће у сваком случају наставити да "хода, жури, посрће, трчи, пада или маршира упоредо са овим народом и овом средином која ју је изнедрила", јер други народ и другу државу напросто немамо", закључио је Владимир С. Костић.