Није воз бицикл, упозоравају машиновође – опасно играње са давањем гаса преко пружних прелаза

Ногом на гасу због брзог преласка пруге може да се мери колико имате среће. И не – ово није нови изазов на друштвеним мрежама, већ свакодневица на путевима и прелазима преко шина.

"Доста је непријатна ситуација, кад вам пролети ауто на пар метара, а ви не можете ништа да урадите, ви само ето, закочили сте, сад стојите и чекате кад ћете ударити, мало је онако... Мени прво што падне на памет када чујем ту реч воз ударио у ауто је да је воз негде скренуо, да је прешао у супротну траку и да је ударио у ауто. Мислим да је много правилније рећи да је ауто подлетео под воз. Мислим да смо доста бахати, да нико не размишља да воз не може да стане, да то није бицикл", каже Радован Штикавац, машиновођа.

Бахатост и непоштовање сигнализације може вас коштати живота.

"Возачи често покушавају да се провуку између, или поред спуштених браника да пређу преко пруге, иако виде да се браници спуштају, да воз наилази, све су то ситуације које се најчешће завршавају трагично и доводе до несреће", напомиње Ненад Станисављевић из Инфраструктуре железнице Србије.

Дамир Окановић из Комитета за безбедност саобраћаја наводи да и када је реч о безбедности на пружним прелазима и безбедности саобраћаја уопште, нама дефинитивно недостаје један систем саобраћајног образовања и васпитања од вртића, па преко основне и средње школе.

У Србији четвртина путних прелаза обележена је савременом друмском сигнализацијом, браницима и полубраницима, светлосном и звучном опремом. На осталих 75 одсто постављени су вертикални знаци, андрејин крст, знак стоп – сви су обавезујући за возаче.

Станисављевић наводи да на два техничка квара на путним прелазима долази један квар просечно који су проузроковали возачи друмских возила, или ломљењем браника или ударањем у уређаје путног прелаза. Све то, истиче, скупа доводи до ситуације да путни прелази не раде и да постоје и на дневном нивоу прелази који су у квару.

"Али, имамо проблем и са онима који краду и уништавају опрему на путно-пружним прелазима, ја мислим да то мора да се санкционише врло оштро да не можете крађу путно-пружне опреме да третирате према томе колико вреди та опрема, него просто колико је живота угрожено тиме и мислим да ту треба да дође до оштрог заокрета у судској пракси", сматра Окановић.

У обележавању путних прелаза савременом сигнализацијом најбоља у Европи је Италија. Са 25 одсто обележених прелаза, Србија се убраја у европски просек, поред Турске и Велике Британије са 30 одсто савремено обележених прелаза.

У Србији постоји преко 2.200 путних прелаза преко пруга, а годишње, просечно, настрада више од 20 особа. Најчешћи разлог је непажња као и непоштовање постављене сигнализације.