"Фишинг" и "далеки рођак" - како да препознате интернет превару

Фишинг, "нигеријска превара" или "далеки рођак" су најчешће интернет преваре данашњице. Обављају се путем имејла и друштвених мрежа, углавном тако што лукави преваранти обећањима о "великом наследству" или позамашној уплати маме жртве да им пошаљу новац.

Ове преваре појавиле су се пре двадесетак година. Данашње су још софистицираније, каже за Јутарњи програм Радио Београда 1 Бојан Перков из Шер фондације.

"Постоји много техника и врста манипулације којима се преваранти служе. У мејловима се све чешће наводи да је нешто потребно хитно урадити, а као пошиљаоци се појављују државни органи, полиција, пошта. У последње време било је неколико случајева где је наводно царина обавештавала корисника да пошиљка не може бити испоручена, јер није плаћена царина. Остављен је и линк за даље поступање, који у ствари води на лажни сајт чија је основна функција да сакупља податке са платних картица", каже Перков.

"Обећање брзе и лаке зараде указује на превару" 

Крајњи циљ интернет превара је финансијска корист. Од техника и умећа преваранта зависи да ли ће директно тражити новац или ће то бити неки други подаци које може да злоупотреби да би дошао до пара, наводи Смиљка Стојановић, члан Управог одбора Удружења сертификованих истражитеља превара Србије и заменица јавног тужиоца у Првом основном јавном тужилаштву у Београду.

"У сваком случају, свако обећање неке брзе и лаке зараде или нуђење нечега за ништа указује на превару. Ако нешто звучи превише добро да би било истинито, углавном и није. Наш савет је да када стигне сумњив имејл, да се добро и пажљиво чита. Ако га пажљиво читате, углавном се примете ствари попут лоше интерпункције, неписменост, чудан ред речи у реченици, као невешт превод са страног језика", наводи Стојановићева.

Указује да људи често наседају на превару где се неко познат јавља за помоћ јер је изгубио новчаник и треба му финансијска помоћ. У тим случајевима потребно је добро размислити да ли је то начин на који се та особа изражава, да ли бисте ви заиста били први од кога би неко с посла, комшија или друг из школе кога нисте видели годинама, баш тражио новац.

"Грађани би требало да буду пажљиви као и при свакодневним активностима, али тога, нажалост, нема када се уђе у виртуелни свет", наводи Смиља Стојановић.

Заштитити шифре за мејл, податке са платних картица, ПИН кодове

И док смо се већ навикли да нам се с времена на време јави неки далеки рођак или принц који жели да подели своје богатство, опасности које вребају при онлајн куповини још су непознаница за многе. Пре него што оставимо своје податке требало би проверити добро продавца, фирму и слично што многи нити знају нити имају вољу да раде, наводе наши саговорници.

"То је било посебно актуелно за време короне. Многи су наручивали робу преко интернет сајтова, плате је и стигне нешто што није задовољавајућег квалитета или робу уопште не приме. Преваранти, изгледа добро познају наше законе. Пошто се преваре, где је корист која се остварује до 5.000 динара, углавном гоне по приватној тужби, преваранти најчешће нуде робу која је испод те вредности. Рачунају на то да кад жртва већ изгуби новац неће имати ни воље ни средстава да се сама упушта у поступак који је дуг, скуп и често неизвестан", појашњава заменица јавног тужиоца у Првом основном јавном тужилаштву у Београду.

Шта да урадите ако посумњате да сте жртва преваре 

Интернет преваре су добар индикатор тренутне ситуације у друштву. Кризна времена су плодно тло за овакву врсту превара јер се игра на карту неизвесности, наводи Бојан Перков.

И код интернет превара најважније је бити добро информисан. Тако никада на интернету не треба остављати своје шифре за мејл, податке са платних картица, ПИН кодове, једнократне лозинке за плаћање које добијамо путем СМС-а, ЈМБГ, фотографије личних докумената и слично.

Уколико посумњате да сте жртва интернет преваре одмах пријавити полицији или Одељењу за високотехнолошки криминал. Од почетка ове године, пријављено је преко 200 превара, у вредности од близу 3.000.000 евра укупно.