Драматично кршења права девојчица на интернету, једна од четири пријављује узнемиравање

На иницијативу Популационог фонда Уједињених нација, у сарадњи са Повереницом за заштиту равноправности, у Србији је покренута кампања под слоганом "Твоје тело је твоје! И на нету и у стварном свету!".

Циљ кампање, која званично почиње 17. новембра, подизање је свести о технолошки олакшаном родно-заснованом насиљу и његовим последицама.

Кампања BodyRight позива доносиоце одлука да побољшају механизме заштите и мрежу подршке жртвама, као и да дигитално насиље ставе у законске оквире.

"Слаб законски оквир" 

Џон Кенеди Мосоти, директор Популационог фонда Уједињених нација за Србију, објашњава за РТС да ће кампањом BodyRight покушати да обезбеде да сви, не једино жртве, преузму контролу над аутономијом свог тела.

"Има много кршења права на људско тело, посебно у дигиталном простору. BodyRight ће покушати да обезбеди заштиту од дигиталног насиља, посебно за жене, али у суштини за све. Почива на концепту аутономије тела. Сваки појединац има власништво над својим телом", истиче Кенеди Мосоти.

Наглашава да је циљ да кршење људских права на интернету буду кажњено. "Те казне су сада слабе, као и законски оквир. Жртве нису адекватно заштићене", наводи Кенеди Мосоти.

Наводи и да је циљ кампање да људи, попут ауторских права за музику, буду заштићени на интернету.

"У свету, 85 одсто жена пријавило је да је било сведок дигиталног насиља, а скоро 40 процената је доживело насиље. У Србији, према последњем истраживању, више од 78 одсто испитаница се не осећа безбедно у дигиталном окружењу, а више од 50 одсто њих, доживело је дигитално насиље", указује Кенеди Мосоти.

"Жене више изложене насиљу" 

Бранкица Јанковић каже да је брз развој информационих и комуникационих технологија створио нове, али и олакшао старе начине за родно засновано насиље.

"Девојчице су чешће изложене драматичном кршењу људских права: не само права на приватност, већ и на телесну аутономију, интегритет и идентитет у крајњем случају. Сада се може вршити и дискриминација, али и насиље на друштвеним мрежама", наводи Јанковићева.

Према њеним речима, једна од четири девојчице пријављује да је била изложена сексуалном узнемиравању или ухођењу.

"Процена је да су жене 27 процената више изложене ризику од овакве врсте насиља. Никако не треба заборавити у којој мери су угрожени и младићи и мушкарци", наглашава повереница.

Указује да насиље на интернету има опасне последице, подсећајући на недавни случај када је младић из Лакташа извршио самоубиство због умреженог злостављања на интернету.

"Ако то будемо игнорисали, можемо да се суочимо са озбиљним последицима", упозорава повереница Бранкица Јанковић.