Читај ми!

Дан о коме се с тугом говори - годишњица стрељања недужних цивила у Шумарицама

Навршава се 81 година од стрељања у крагујевачким Шумарицама око 3.000 недужних цивила, међу којима и око 300 ђака и наставника. Код споменика "Прекинут лет" традиционално је одржан "Велики школски час". Бојан Арбутина из Музеја жртава геноцида рекао је за РТС да је снага и симболика тог страдања нешто невероватно и нешто што би требало неговати у колективном идентитету.

Стрељање у Крагујевцу 21. октобра 1941. године представља један од највећих злочина немачке војске у Другом светском рату. Иако је те јесени у Србији било више случајева масовне одмазде над недужним становништвом, стрељање у Крагујевцу уздигло се до симбола свих тих страдања: начином извршења, делимично структуром стрељаних, реакцијом у јавности за време рата и односом према овој трагедији после рата, све до данашњих дана. 

У Србији се 21. октобар обележава као Дан сећања на српске жртве у Другом светском рату.

То је спомен на дан када су немачке окупационе снаге у Крагујевцу стрељале око 3.000 недужних цивила, међу којима и око 300 ђака и наставника тадашње Мушке гимназије.

Стрељање је било одмазда за погибију десет и рањавање 26 немачких војника у нападу партизана 16. октобра 1941. на Трећи батаљон 749. пешадијског пука Вермахта. 

Бојан Арбутина из Музеја жртава геноцида рекао је за РТС да је снага и симболика тог страдања нешто невероватно и нешто што би требало неговати у колективном идентитету.

Подсетио је да је стрељање отпочело у недељу, 19. октобра, у селима Маршићу, Илићеву, и Грошници. Тада је, каже, стрељано 416 мештана, али то није било ни близу квоте коју су Немци били прописали - "100 за једног". 

Да би испунили ту квоту, они су 20. октобра почели да хапсе грађане Крагујевца и да их 21.  стрељају, каже Арбутина.

Људи су хапшени свуда - по улицама, кафанама, по државним институцијама и школама...

Скоро да нико није ни покушао да побегне, плашећи се последица за своје породице, али и зато што су се Немци послужили триком да се све све ради због замене личних карата.

Ти људи су били заточени у касарни "Танаско Рајић", и одатле одведени на стрељање 21. октобра, рекао је Арбутина.

Навео је да је, према подацима до којих је дошао Станиша Бркић у својој монографији, за три дана стрељано 2.976 људи.

"Станиша Бркић је именом и презименом утврдио које је тада страдао, мада постоје индиције да их је било више, али то је посао да будуће истраживаче", рекао је Арбутина.  

Према његовим речима, у свом тим стрељањима страдало је мнго деце, али не само у Крагујевцу, него и у Јадру и Краљеву.

Посебно место у колективном идентитету српског народа 

Мајор Паул Кениг, командант 724. пука, човек који је руководио стрељањем у Крагујевцу, надмашио је у суровости и одредбу чудовшне наредбе генерала Франца Бемеа "100 за једног".

Арбутина је је истакао да је крагујевачка трагадија је била позната у Другом светском рату одамах наон што се десила.

Музеј жртва геноцида је, каже, прошле године радио документарни филм "Србија већа од страха", предавање о тишини професора Павловића које се базира на крагујевачкој трагедији која говори о професору, ђаку, мајци и једном Немцу који је стрељао.

"Радећи филм дошли смо до података да је крајем 1941. у једној бразилској гимназији одржан помен крагујевачким ђацима, затим да је Никола Тесла писао својим пријатељима како храбри Срби гледају смрти у очи. И то потврђује да је крагујевчака трагедија, већ од првих дана након што се десила, заузела посебно место у колективном идентитету српског народа", рекао је Арбутина.

Подсетио је и да је Десанка Максимовић у својим сведочењима оворила да је чим је чула написала Крававу бајку, коју је затим због страха поцепала и спалила, а онда након рата поново написала.

"Снага и симболика тог страдања је нешто невероватрно и нешто што би требало неговати у колективном идентитету", рекао је Арбутина. 

Спомен парк "Крагујевачки октобар", у оквиру ког је и музеј "21. октобар", чува сећање на стрељане грађане.

У Музеју "21. октобар" су, између осталог, изложене њихове личне ствари - капе, ђачке књижице, оредни, документа, све оно што су имали код себе када су стрељани. 

Директорка Спомен парка "Крагујевачки октобар" Маријана Станковић, рекла је за РТС да је  чување сећања на те жртве наша обавеза, али и опомена човечанству да се то више никад не понови.

Премијерка Србије Ана Брнабић предводила државну церемонију полагања венаца поводом Дана сећања на српске жртве у Другом светском рату.

Пре полагања венаца на споменик "В-3" крагујевачке гимназије, одржан je молебан у "Спомен - парку Крагујевачки октобар" у Шумарицама. 

Прво окупљање породица и родбине настрадалих у Шумарицама одржано је 1944. године.

Спомен-парк "Крагујевачки октобар" основан је 1953. године са мисијом да очува успомену на стрељане недужне цивиле, да негује културу сећања и шири идеју мира и толеранције кроз разноврсне меморијалне и уметничке манифестације и активности.

Велики школски час крај споменика стрељаних ђака и професора у овој форми одржава се од 1971. године. Тада је изведена поема Душка Радовића "Црни дан".

понедељак, 29. април 2024.
24° C

Коментари

Istina
Зашто морамо да славимо Осми март
Re: Ministarka zdravlja????
Акушерско насиље – чије је ћутање неопростиво
Мајка
Акушерско насиље – чије је ћутање неопростиво
Rad s ljudima
Акушерско насиље – чије је ћутање неопростиво
'Ako smo pali, bili smo padu skloni.'
Акушерско насиље – чије је ћутање неопростиво