Марина Мијатовић: Није било званичне реакције на Извештај о акушерском насиљу

Акушерско насиље у Србији донедавно је било "табу тема", па чак и проблем који је за велики део јавности био непознаница. Храбре жене крајем прошле и почетком ове године су јавно проговориле о третману у породиљским салама и гинеколошким ординацијама са идејом да упозоре друге шта могу да очекују у српским болницама. Убрзо после тога формиран је правни тим, изјавила је гостујући у јутарњем програму Радио Београда 1 Марина Мијатовић.

"Као адвокаткиње, одлучиле смо да треба, са правне стране, да покажемо кршење права и насиље над женама које се дешава у здравственим установама. Сматрам да је то један системски проблем и да ми можемо да укажемо где су правни недостаци и шта представља кршење права. Одлучиле смо да урадимо правну анализу и дамо препоруке шта би требало да се уради или бар, за почетак, да се смањи насиље над женама у здравственим установама", наводи Мијатовићева.

Наша саговорница наводи да је заједничко свим овим случајевима, а јавило се 200 жена, да се оне не осећају добро, осећају патња, бол, нехуман третман не само у току порођаја, већ у току комплетног боравка у једној здравственој установи.

Као прво малтрерирање жене наводе сам улазак у болницу, где врло често, људи који нису за то задужени, траже папире и упуте.

Извештај "Третман жена у гинеколошко-акушерским установама", показао је да су у Србији жене доживљавале 16 врста насиља током различитих медицинских третмана у гинеколошко-акушерским установама.

Који видови насиља су заступљени 

Жене су доживљавале медицинске третмане као насиље (Кристелеров захват, епизиотомија и слично), када су извршени без пристанка пацијенткиње, уз њено противљење, притом изазивајући велику патњу и бол, као и узрокујући озбиљне негативне последице по здравље и живот.

"Најчешће је то вербално насиље, понижавање, псовање, вређање. Скоро 80 одсто жена је доживело тај вид насиља. Посебно је то изражено када жена-пацијенткиња тражи додатна појашњења, онда следи вређање или осуда жене да мора да трпи сваку врсту бола, да мора да пристане на сваку врсту третмана. Жене се углавном повуку у таквим ситуацијама", изјавила је за Мијатовићева.

Женама је повређено и право на информисани пристанак на медицинске процедуре. Јако је дискутабилно и у којем се тренутку од жена тражи сагласност, наводи се у првом извештају о акушерском насиљу у Србији.

"Пацијенткиње углавном не знају шта су потписале када су дале пристанак за неку интервенцију. Жена мора да добије информацију благовремено, пре уласка у салу, пре медицинског захвата, а не у минут до 12, када она није способна да расуђује и где је све на препад. Када оне траже појашњења, углавном добију одговор да ако не потпишу сагласност неће моћи да се породе у тој установи или да могу да изаберу неку другу установу за порођај", наводи Мијатовићева.

За које установе је највише било пријава 

Највише пријава акушерског насиља било је за четири здравствене установе: Гинеколошко акушерска клиника "Народни фронт"; Универзитетски клинички центар Војводине, Клиника за гинекологију и акушерство "Бетанија"; Универзитетски клинички центар Ниш, Клиника за гинекологију и акушерство; Универзитетски клинички центар Србије, Клиника за гинекологију и акушерство "Вишеградска".

"Из ових клиника нисмо добили никакав одговор, није било никакве званичне реакције. Сматрамо да је прво требало да се огласи Министарство здравља и Лекарска комора, како бисмо заједно нашли решење и да се ова пракса у потпуности промени. Увек је изговор да обављају више порођаја неко што је то европска пракса. То није оправдање. То само значи да нам цео здравствени ситем, у овом домену, није добро организован" каже адвокаткиња.

Пријаве за акушерско насиље се односе на поступање лекара и медицинских сестара/техничара. Према пријавама за акушерско насиље, лекари су били извршиоци насиља у највећем броју случајева, осим у Универзитетском клиничком центру Србије, на Клиници за гинекологију и акушерство "Вишеградска", где је број уједначен.

Одмах пријавити надлежнима 

Наша саговорница верује да је могуће променити досадашњу праксу и однос према пацијенткињама. У извештају се од надлежних тела захтева: да се уради надзор, да се утврде тачке које су проблематичне и да се хитно направи план како да се среде породилишта – као и да се види тачно који су то заједнички проблеми установа.

Пацијенткиња мора да зна да свака здравствена установа има интерни акт који предвиђа како се комуницира с пацијентима. Сваки здравствени радник мора с поштовањем да се понаша према пацијенткињи, не сме да улази у расправе, не сме да повиси тон, закључује саговорница Радио Београда 1 адвокаткиња Марина Мијатовић.

Уколико доживите акушерско насиље, препорука је да се правовремено реагује, да жена чим се то деси одмах све пријави надлежним институцијама, јер је онда лакше доказивати.