Читај ми!

Ђуровић: Повећан број миграната који улазе у Србију, увођење виза решење за оне који стижу авионом

Рат у Украјини, инфлација, санкције и раст цена енергената потиснули су у други план питања миграција и миграната, али мигрантска криза није престала од 2015. године. Ове године је број миграната који долазе у нашу земљу порастао, каже извршни директор Центра за заштиту и помоћ тражиоцима азила Радош Ђуровић. До септембра је више од 70.000 људи ушло и највероватније у великом броју прошло кроз Србију, каже Ђуровић. Истиче да треба увести визе за земаље из којих људи авионом стижу у Србију па покушавају да наставе даље.

Извршни директор Центра за заштиту и помоћ тражиоцима азила Радош Ђуровић је, у разговору за Дневник РТС-а, рекао да је у овој години порастао број миграната.

"Мигрантска криза није престајала од 2015. за овај регион, али сада су бројеви много већи. Први пут од 2016. имамо овакав раст бројева. Према нашим проценама, преко 70.000 људи је до септембра ушло и највероватније у великом броју прошло кроз земљу, а у земљама попут Аустрије и Мађарске се бележи повећан број људи који траже азил, тако да су бројеви на нивоу ЕУ и преко 400.000 за првих шест месеци", рекао је Ђуровић.

Према његовим речима, највећи број људи долази копненим путем – из правца Грчке, Турске и Бугарске.

"Долазе на наше јужне границе, до 300 људи дневно уђе, према нашим проценама. Они углавном желе да наставе даље, кратко се задржавају код нас. Подсетићу да је ситуација посебно тешка на северу земље, где се дуж мађарске границе налази хиљаде људи и где су свакодневна враћања од Мађара нама назад, без поштовања протокола", рекао је Ђуровић.

Ипак, напоменуо је, они неуморно покушавају да прођу даље и не либе се да користе услуге кријумчара. Поред мађарске границе, део миграната покушава да из Србије уђе у БиХ и онда настави пут ка ЕУ.

Ко долази

Ђуровић додаје да је и даље реч о млађим људима, између 20 и 30 година, али да не треба изгубити из вида да је међу њима 10 до 15 одсто жена и деце.

"Највећи број људи је и даље из Авганистана, али други по броју су људи из Сирије, што говори о томе да се ради о избеглицама које трпе јако тежак третман у Турској и насиље између осталог. Због тога покушавају да наставе даље", рекао је Ђуровић и додао да је Турска своју тешку економску ситуацију везала за присуство Сиријаца.

Усклађивање визне политике са ЕУ

Говорећи о усклађивању визне политике са ЕУ, што је најављено на трилатералном састанку у Будимпешти, Ђуровић је рекао да је то резултат другог вида миграције.

"Људи из земаља које имају либералнији визни режим са Србијом долазе преко аеродрома и одатле покушавају да наставе даље. Ради се о људима из Туниса, Индије, Бурундија. И за њих Србија треба да усклади визни режим, као и земље ЕУ, да им уведе визе, нека ограничења која би смањила миграцију", рекао је Ђуровић.

Истиче да је то процес на дугом штапу, јер је тешко постићи споразуме о реадмисији. Додаје да је само БиХ на Балкану успела да постигне такав споразум са Пакистаном.

"Ако идемо путем ЕУ, онда визно усаглашавање јесте једна степеница на том процесу на који смо се обавезали", рекао је Ђуровић.

Избеглице из Украјине и Русије ће наставити да долазе

Ђуровић је рекао и да је до септембра у Србији боравак пријавило 17.900 Украјинаца, а да је кроз нашу земљу прошло преко 95.000. Руских држављана је, према грубим проценама, десетине хиљада, каже Ђуровић и очекује да ће тај број расти.

"Људи користе авионске летове да се домогну Србије и да између осталог потраже спас овде. Грађани то могу свакодневно на улицама и да посведоче, тако да избеглице из Украјине и Русије ће наставити да долазе код нас", рекао је Ђуровић, али је напоменуо да њима Србија није приоритетна дестинација.

Од почетка године 70.000 људи је прошло кроз Србију, али је тек нешто више од 3.000 људи затражило азил.

субота, 20. април 2024.
6° C

Коментари

Istina
Зашто морамо да славимо Осми март
Re: Ministarka zdravlja????
Акушерско насиље – чије је ћутање неопростиво
Мајка
Акушерско насиље – чије је ћутање неопростиво
Rad s ljudima
Акушерско насиље – чије је ћутање неопростиво
'Ako smo pali, bili smo padu skloni.'
Акушерско насиље – чије је ћутање неопростиво