Становник Србије годишње попије 70 литара флаширане воде, стручњаци кажу да је добра и чесмовача

Друштвене мреже дају могућност појединцима да на лак и јефтин начин покажу незнање, али је веома опасно ако тако доводе у заблуду на десетине хиљада оних који поверују у те неистине. Иницирани видео-објавом о квалитету неколико флашираних вода у поређењу са водом из водовода, екипа РТС-а потражила је одговор од стручњака.

"Ради се заправо о лошој интерпретацији једног природно присутног феномена а то је та минерализација воде, наравно у води мора да буде минералних материја, то су соли које у воденом раствору дисосују на позитивне и негативне јоне и када се нађу у струјном колу и то изазива ту једну форму драматичне слике и оно што не сме да се догађа је управо сумња у безбедност односно квалитет воде", наводи спец. хиг. др Ивана Ристановић Поњавић из Градског завода за јавно здравље.

Србија може да се похвали богатством изворских и минералних вода. Па ипак од неколико стотина регистрованих извора, експлоатише се мање од десет процената, а водоводна мрежа је или застарела или је уопште нема.

"Ми апсолутно тврдимо да за нашу воду није потребна никаква додатна филтрација. Заиста бих истакла да смо поносни на чињеницу да у 130 година постојања београдског водовода у Београду никада није забележена ниједна хидрична епидемија", каже др Ана Мршуља из Београдског водовода и канализације.

Стручњаци кажу да је квалитет добар у великим градовима као што су Београд, Нови Сад, а у мањим местима где нема фабрике воде је веома лош, посебно у Војводини. Зато је важно да, када се дневно прода и неколико милиона боца флаширане воде, људи буду информисани на прави начин и да буду сигурни у квалитет.

"Произвођачи флаширане воде обавезни да имају стручну контролу" 

Ивана Ристановић Поњавић из Градског завода за јавно здравље истиче да произвођачи флаширане воде обавезно морају да имају стручну контролу.

"Ми спроводимо стручну контролу за неке од тих произвођача", додаје Ивана Ристановић Поњавић.

Проф. др Божо Далмација са Факултета техничких наука у Новом Саду наводи да би неке флаширане воде требале да се зауставе.

"Могу да кажем да има и корупције у тим деловима. Неке флаширане воде, ја знам по закону који смо правили, требало би да се зауставе, и требало је да на флаши пише да вода није дозвољена за децу испод седам година, ако има пуно флуорида. То треба да стоји на флаши, а ви имате четири воде у Србији, сад их не бих набрајао, које имају више флуорида него што треба", наводи Далмација.

Које су воде доступне у продаји 

Поред минералне и изворске у продаји су и стоне воде – уведене законом из 2005. године, које би требало да су и најјефтиније, првенствено због грађана Србије који имају лошу воду и где нема друге алтернативе.

"На тржишту се појављују људи који практично из чесме направе стону воду и продају је као изворску воду и она није у потпуности контролисана. Флаширану воду ми не можемо елиминисати из живота, тамо где имамо лошу ситуацију, али шта је ту битно, битна је контрола", каже Божо Далмација.

Вода за пиће први пут је флаширана 1622. године у Енглеској, а у Србији се данас производи неколико десетина врста. Свака од њих има различито дејство на организам и утиче на физиолошке потребе. Када је квалитет у питању, подвлаче стручњаци, у Србији постоје воде које се могу мерити са најпознатијим светским водама.