Читај ми!

Број старијих од 65 година одавно премашио број млађих од 15 – страхујемо ли шта ће попис показати

Данас је Међународни дан старих, а према Светској здравственој организацији у њих се убрајају они који имају више од 72 године. Сваки пети грађанин у Европи је старији од 65 година, а и Србија према подацима дели ту судбину са 1.400.000 људи. У Србији је број старијих од 65 година одавно премашио број млађих од 15 година. Председнца удружења Амити Надежда Сатарић истиче да су њихови највећи проблеми сиромаштво, усамљеност и дискриминација. Повереница за заштиту равноправности Бранкица Јанковић наводи да, ако се поставе циљеви и одреде средства, није немогуће да се обезбеди социјална сигурност, доступан лекар и укључивање старијих у све животне процесе, па и оне дигиталне.

Надежда Сатарић сматра да је у погледу одређивања година за старосну границу најважније како се неко осећа.

Истиче да се животни век продужава и да је то најважније цивилизацијско достигнуће.

Међутим, указује да миграције чине своје, али и да је све мање рађања, посебно у развијеним земљама које не могу да обезбеде просту репродукцију.

Очекује да ће се старосне границе за одлазак у пензију у свету сигурно и даље померати, али не и у Србији.

"Код нас је ипак краћи животни век, много тога смо тешко прошли, много је здравствених изазова, не живе сви економски добро да могу да се лече. Надам се да се код нас неће ићи на то да се преко 65 година ради", сматра Сатарићева.

Посебно је указала на тежак положај пољопривредних пензионера, нарочито оних у брдско-планинским селима који с 13.000 динара примања морају да раде до последњег дана живота. Такође, како каже, ни онима с просечном пензијом није много лакше.

Како ће се држава суочити с проблемом

Стручњаци очекују да ће се после пописа показати много гора демократска слика. Бранкица Јанковић наглашава да не треба да се стари посматрају кроз црну статистику, већ као ризница знања и искустава и да се прилагођавањем животних услова омогући здраво и достојанствено старење.

Додаје да они не би требало да се посматрају као нека хомогена група, јер су то људи од 65 до 90 и више година и имају разнолике потребе, стања и могућности, што може бити и потенцијал.  

"Ако се реално поставе циљеви, одреде средства и актери који су одговорни, није немогуће да се обезбеди социјална сигурност, стабилност пензија, доступан лекар, савремени лекови и терапије. Укључивање старијих у све животне процесе, па и оне дигиталне које нам могу омогућити да све ово постигнемо без дискриминације уз равноправан третман свих грађана", закључила је Јанковићева. 

Указала је да се стари најчешће жале на немогућност остваривања неких услуга и права у систему социјалне заштите, здравственог осигурања, остваривања социјалне помоћи због имовинког цензуса, кредита, невољног, против њихове воље, смештања у дом, одузимања пословне способности.