Читај ми!

Пола сата за 69 питања, како се чучавац нашао у попису

Нека питања су грађани очекивали, друга их брину, а нека су и насмејала. Морамо ли на све да одговоримо, какве резултате желимо, а колико реалност одступа од жеља, да ли ће наши подаци бити безбедни и какве су казне ако се не одазовемо на попис. Саговорници емисије Четвртком у 9 напомињу да нема разлога за страх да ће подаци бити злоупотребљени, и да попис може да помогне држави, али и читавом друштву да се развија.

Петар Коровић, помоћник директора Републичког завода за статистику изјавио је да је систем  организован тако да је пописивач добио пописне кругове и обилази терен.

"Ако нисте код куће доставиће обавештење, број телефона пописног инфо центра. Ако неко не може да прими из оправданих разлога пописивача, време је пандемије и владаћемо се онако како буде диктирала ситуација. Постоји могућност да пописивач дође код вас, да размените телефоне и да обавите попис када одговара. Чланови домаћинства могу да дају податке о осталим члановима", наводи Коровић.

Не траже, додаје, људе према адреси. "Комплетну територију смо поделили на кругове, пописујемо лица која се затекну у кући", указује Коровић.

Наводи да студент који је, на пример, родом из Кикинде и студира у Београду, информације о њему ће бити дате у његовом домаћинству у Кикинди, али и у Београду. "Обрада података ће се показивати према насељу ком припада. Када се доносе неке политике инфраструктурне, важно је да имамо податке. Ако је студент у иностранству одговориће његови родитељи", наводи Коровић.

Методологија по којој се спроводи попис је у потпуности усаглашена према међународним стандардима, али ће се наћи и нека додатна питања, додаје Коровић. "О броју деце, на пример, јер разлог је да се проучава фертилитет. Ми постављамо питања колико имате биолошке деце, без задирања у то да ли су она добијена у браку или су ванбрачна", каже Коровић.

Милан Мариновић, повереник за информације од јавног значаја и заштиту података о личности истиче да му лично не сметају питања.

"Професионално смо резерве истакли када је послат нама нацрт Закона. Први пут смо имали примедбу зашто није обављена процена утицаја овакве обраде података о личности. Она је урађена, квалитетно је урађена и на други нацрт нисмо имали примедбе. Процену су диктирала три питања, о националној припадности, језику и верском опредељењу. Обрада њихова је у принципу забрањена, али је дозвољена обрада у статичке сврхе", напомиње Мариновић.

Када је прављен сет питања осим три на која не мора да се одговори, претпоставили су да је прављена статичка грешка због уздржавања оних који ће то да кажу. "Претпоставка је да ће велики број људи одговорити реално", напомиње Мариновић.

Важно снимити ситуацију 

Петар Васић, демограф и ванредни професор на Географском факултету наводи да је ово једна од ретких статистичих акција која се одиграва 10 година од претходног пописа. "Важно је да се сними ситуација о целој популацији", истиче Васић.

Према Мариновићевим речима, у овом тренутку није неопходно постављати питања о ЛГБТ заједници, јер и она спадају у осетљиве податке, а Коровић сматра да је питањима покривено све што би требало да се зна.

Васић сматра да је попис изузетна прилика да када се већ спроводи статистичка акција, поставе и питања која се тичу здравственог стања народа.

Мариновић сматра да није толико битно која ће све питања бити постављена, већ коме ће бити доступни одговори. "Ако се строго контролише приступ и све је заштићено, онда нема бојазни да буде било које питање. Само питање није толико ниједно страшно, много је опасније од тога да ли ће ти појединачни одговори бити доступни некоме коме је то недопустиво", истиче Мариновић.

На основу онога што зна као Повереник, додаје, може да кажем да у овом тренутку нема разлога за бојазан. "Какве год мере да предузмете, увек постоји могућност неке грешке. Не мислим у софтверу, већ на евентуалну људску грешку", каже Мариновић.

Коровић напомиње да ми немамо званичан регистар људи са инвалидитетом. "Ово је можда прави начин да сазнамо тај одговор. То је добро када се креирају одређене политике. Важно је да људи одговоре на та питања да бисмо имали праве податке", напомиње Коровић.

РСЗ одговоран за софтвер и податке 

Наводи да када је реч о безбедности података ИТ стручњаци који су запослени у Републичком заводу за статистику су развили ту апликацију. "Ми нисмо желели да неко други има приступ томе. Цео систем је на серверима РЗС-а и он је одговоран за то", указује Коровић.

Подаци су, додаје, максимално заштићени и да готово сигурно не би требало да буде никаквих проблема у том пољу.

Ко и како одређује казне 

Казне за одбијање пописа су од 20 до 50 хиљада динара и њих одређује суд. Коровић објашњава да пописивач дође код вас, ви га одбијете, он обавештава инструктора, па поново дођу код вас и покушавају да вас попишу. "Ако одбијете, онда обавештавају пописну комисију, а онда ако одбијете и њих обавештавају Завод за статистику, па тек онда прекршајни суд води поступак", каже Коровић.

Мариновић напомиње да казне имају смисла, али онда када врше превентивну, а не репресивну функцију. "Поента је да људи схвате значај овог пописа за развој друштва", сматра Мариновић.

Шта се може очекивати

Коровић наводи да очекују да ће образовна структура бити јача, као и информатичка писменост него у попису 2011. "Оно што ће нас непријатно изненадити је старост становништва", наводи Коровић.

Васић истиче да је начин на који се мери ниво старења у директној вези са рађањем. "Од педесетих година свака генерација је била мања од генерације својих родитеља. Многе су последице тога што остајемо без становништва. Попис ће вероватно изненадити јавност. Један од важних последица тога је смањење радне снаге и циљ је и да се покажу резерве радне снаге", додаје Васић.

Коровић указује да се у миграторном сету појавило ново питање, јер до сада нису постављали питања за она лица која су дуже били у иностранству дуже од годину дана. 

Милан Мариновић сматра да питање да ли бисте желели да напустите земљу није спорно, јер би држави донело користи. "Да се 'гађају' ти људи да се убеде да остану у земљи, да им се створе услови да промене намеру. То би било веома корисно", сматра Мариновић.

Питања о тоалету у попису 

Коровић напомиње да је питање о типу ве-це шоље у домаћинству зато да би се анализом података у одређеном насељу могло да каже да просечан стан или кућа изгледају на одређени начин, да је имају ве-це у кући или ван куће.

"Тај ве-це је опремљен таквом инфраструктуром, има воду и струју. Ако ћемо детаљно, имате ве-це са шољом или нужником са чучавцем. Из тог разлога да бисмо на бази тих података знали шта да радимо у будућности и шта је најтраженије на одређеној локацији", наводи Коровић. 

Целу емисију Четвртком у 9 погледајте на почетку текста