Читај ми!

Реформа инспекцијског надзора - мање кажњавања, а више саветовања

Ефикаснији рад, фокус на превенцију уместо само на кажњавање и боље поштовање закона - то су резултати реформе инспекцијског надзора које у Влади Србије уочавају откако је донет нови Закон за ову област. Инспектори мање пишу, више су на компјутеру, а читав процес унапредио је и систем комуникације „Е - инспектор" који чини да рад инспекција буде јефтинији и транспарентнији. Међутим, и даље су инспектори затрпани послом, нема их довољно и то је главни изазов са којим се суочава овај сегмент државне управе.

Млади угоститељ Урош Ерцеговић сваки слободни тренутак у свом ресторану користи да провери књиге, јер тек стиче искуства о томе како се послује у складу са прописима.

У центру Београда, инспектори често навраћају, па открива да о њима све мање има предрасуда. Не заборавља како је било када су му инспектори први пут крочили у локал.

„Сам њихов улазак је био катастрофа, страх, „одсецање ногу", сви се гледамо шта смо где смо згрешили, милион ствари, међутим и није то толико страшно. Они су ту некако више за нас него што смо ми за њих. Помажу нам, помажу нам, на пример, у томе што са свим тим чешљањем папира, књига , компјутера, санитарних књижица, каса , рачуна сада по новом, проверавање фискализације, да ли имамо безбедносне елементе, било шта, једноставно указују нам на то да некако идемо тим правим чистим путем, а опет без страха. Једноставно, радимо чисто, радимо на себи, унапређујемо наш посао самим тим", истиче Ерцеговић.

Да инспекција не буде „мач над главом", већ да прво упозори на недостаке у пословању допринео је Закон о инспекцијском надзору из 2015. године каже Јовица Дамјановић из Одељења за подршку Координационој комисији за инспекцијски надзор.

Тај закон је, како тврди, променио улогу инспекције и од кажњавања фокус њиховог рада пребацио на превенцију и саветовање привредних субјеката како да спроводе прописане стандарде пословања.

„Побољшале су се процедуре по којима поступају инспектори, урађена је анализа, детаљан преглед статуса броја инспектора у републичким органима. Донекле је осавремењен рад преко еИнспектора и набављена опрема за одређени број инспекција. Резултат тога је да је повећан број инспекцијских надзора који се тичу нерегистрованих субјеката, смањен је број оних који раде на црно односно који су нерегистровани. Модернизован је рад инспекција", објашњава Дамјановић.

Осим кроз примере добре праксе, Европска унија директном буџетском подршком подржала је транспарентнији рад инспекција у Србији.

Значајним сегментом реформе, у Влади сматрају то што се сада у контроле иде на основу процене ризика, те су привредници и институције који раде по закону поштеђени непотребног стреса, а рационализован је рад инспектора којих нема довољно.

„Велики је број привредних субјеката. И даље, колико год то звучало да има 44 републичких инспекција, са нешто преко 2.000 инспектора који раде то је мали број. То је једна од ствари и, наравно, оно што је врло потребно да се то стално оснажује, да се ради та информатичка опремљеност и број возила на терену", напомиње Дамјановић.

А да је то неопходно, сведоче у Кол-центру републичких инспекција - дан и ноћ ради за грађане, и прима све више пријава о разним неправилностима. Подсетимо, реформа инспекцијског назора, део је реформе јавне управе у коју је Европска унија, кроз директну секторску подршку уложила три милиона евра.