Кајмакчалан – сећање на подвиг обавеза свих који данас живе у слободи

Двадесеттрогодишњи Милан Дивац почива у плавој гробници, а његово име од заборава чува праунук Младен Недељковић, потомак његове унуке. У подножју Кајмакчалана одао је почаст и погинулим саборцима прадеде Лазара.

"Преко Одесе, Марсеја, Солунског фронта, вратио се у своје родно место. Тако да прађед није преживео, не би ни нас било", каже Недељковић.

Ни грчки народ није заборавио српске жртве. "Многи су војевали за нашу слободу. И све ћемо учинити да та историја не буде заборављена", поручује Христос Хаџијанидис, заменик градоначелника Ексаплатаноса.

И баш као у Србији, када је у питању подушје, домаћице су припремиле трпезу.

Послужили су домаће пите, сир, воће... и свакоме спаковали на дар. То им је остављено у наслеђе као завет из рата, како да и у миру дочекују потомке српских војника.

Василиос Барјактаридис из Константије каже да су им преци увек причали о тим временима и обавезали их на вечну љубав два братска народа.

Ана Арапаџи из Егзоплатаноса истиче да су Срби братски народ, и да су захвални што долазе сваке године.

То је обавеза свих који данас живе у слободи, чије су освајање планирале славне војсковође, а битке предводили неустрашиви официри.

"Али су их на својим леђима и својом крвљу освојили мали војници. И они су најчешће заборављени, зато што су подвизи и битке многи већи од њих самих", сматра Миодраг Капор, државни секретар Министарства за рад, запошљавање, борачка и социјална питања.

Нису их заборавили потомци, а Небојша Матејић је у костурници оставио поруку прадеди да почива спокојно. "Ми његови потомци још увек живимо на том имању, још увек оремо те наше и његове њиве, и од тога живимо", каже Матејић.

Тако неће бити узалудна жртва српских војника док год у миру њихови потомци побеђују у бици за бољи живот, али и чувају сваки педаљ земље натопљене крвљу предака.