Скок Србије на 27. место по доброчинству у свету

Са прошлогодишње 48. позиције, многобројна добра дела грађана и компанија "попела" су нашу земљу на 27. место од укупно 119 земаља, које су учествовале у истраживању, наводи се у саопштењу.

Подсећа се да је пре само пет година Србија била на 132. месту на овој светској листи доброчинства.

Најхуманија у 2021. година је била Индонезија, иза које следе Кенија, САД, Аустралија, Нови Зеланд и Мјанмар.

Када је реч о земљама из региона, Босна и Херцеговина се пласирала на 42. позицију, Бугарска је  на 54. месту, а Мађарска на 62. месту.

Глобална агенција за истраживања "Галуп", пише у саопштењу, сваке године врши истраживање за овај Индекс и мери три врсте понашања – донације у новцу где је Србија на 11. месту, помоћ непознатим особама где је на 39. позицији и волонтирање за добротворне циљеве у чему је наша земља најслабија и налази се на 116. месту.

"Развој културе давања" 

У документу у којем је представљено ово истраживање, цитиран је директор Српског филантропског форума Веран Матић који је навео да су грађани и компаније у Србији доказали да поседују висок степен одговорности и осећаја за јавни интерес.

"Рангирање Србије на овогодишњем светском Индексу давања, показује тај осећај солидарности и хуманости који грађани Србије имају посебно у кризним временима", навео је Матић.

Објаснио је да је истраживање Catalyst Balkans показало да су грађани Србије у 2021. године донирали знатно више од пословног сектора и да за то постоји неколико разлога: од којих је први је што грађани донирају кроз непрофитне организације чешће него раније, али првенствено за хуманитарне сврхе, као што је лечење деце.

"Ово вероватно одражава и растуће поверење грађана у непрофитне организације", рекао је Матић.

Истакао је да је Србија, такође, забележила раст БДП-а и просечних плата у 2021. години што, додао је, сугерише да би грађани могли бити у бољем положају него претходних година да донирају.

Навео је да је боље рангирање Србије на светском Индексу давања и резултат вишегодишњег системског заговарања и развоја културе давања које је водила Коалиција за доброчинство кроз промотивне кампање, образовне програме и измену регулативе.

"На крају, пандемија ковида-19 је мобилисала широку подршку јавности, никада виђену до сада, која је културу давања довела на нови ниво. Солидарност је ту да остане", рекао је Матић.

Колико смо донирали у филантропске активности 

Према истраживању Catalyst Balkans, у 2021. години донирано је најмање 42,5 милиона евра у 4.055 филантропских активности, док је сваки грађанин Србије у просеку донирао 6,2 евра, наводи се у саопштењу.

Додаје се да се највише донира здравству, те маргинализованим групама, образовању и за смањење сиромаштва.

Наводи се да су чак 60 одсто од укупног износа донирали су грађани Србије, док је пословни сектор донирао 33 одсто.

Када се погледа структура прималаца донација, на првом месту су непрофитне организације које се баве хуманитарним, социјалним и друштвеним питањима (41,6 одсто), појединци/породице (32,7 одсто), јавне институције (20,1 одсто) и локалне и националне власти (3,9 одсто).

Структура крајњих корисника донација убедљиво на првом место ставља особе са здравственим проблемима – чак 65 одсто добротворних акција отишло је на лечење здравствено угрожених грађана.

Додаје се да за њима следе корисници услуга локалне заједнице, социјално угрожене особе, мајке и бебе, мигранти, особе са инвалидитетом.

Светски индекс давања који сваке године прави Фондација за подршку добротворним организацијама представљен је у Њујорку на 77. заседању Генералне скупштине УН.