Српски кровови могу да обезбеде енергију за шест милиона домаћинстава

Више од две трећине укупно произведене електричне енергије у Србији је из горива које загађује животну средину и загрева планету. Након што је крајем прошле деценије изграђено девет ветропаркова, нема већег помака ка чистој енергији. То нас је успорило на путу решавања климатске кризе и доприноса Србије Париском споразуму.

"Од 2019. године долази до стагнације у проширивању капацитета за коришћење енергије ветра и других обновљивих извора. У сусрет Конференцији странака о климатским променама (Conference of the parties – COP27) јасна је порука инвеститорима и земљама у региону да морају да се повећају капацитети за коришћење обновљивих извора енергије и напори за усвајање и примену политика из ове области", наводи Горан Врељански из Светске организације за заштиту природе.

Србија има више соларног потенцијала него Намачка, Пољска, Чешка, али те земље производе много више енергије од сунца од нас, и у томе виде рачуницу.

"Тренутно како меримо електричну енергију није само проценат произведене енергије из обновљивих извора већ је и такозвано 'деклаповање'. То је ситуација када у земљи из године у годину расте БДП, а при томе емитујете све мање и мање угљен-диоксида, односно имате све мање загађење. То се не дешава само у најразвијенијим земљама, већ и у средње развијеним, чије су економије сличне нашој. Треба да очекујемо да се тако нешто и овде деси, али за то су потребни конкретни планови", каже Владимир Ђурђевић, професор на Физичком факултету у Београду.

Кризе доводе до решења 

Кризе су време када се проналазе нова решења. Ова енергетска, могла би до краја деценије да подигне искоришћеност (капацитете) обновљиве енергије у Србији на 40 одсто, 13 одсто више него данас.

"Развој иде у три правца: приватне инвестиције које су углавном ветроелектране и соларне електране и у овом часу се развија око 14 гигавата пројеката електрана из обновљивих извора енергије", каже Бранислава Јовичић, уредница портала Balkan Green Energy News. 

Други правац, каже, чини државни ЕПС који је, после година неинвестирања у постројења, направио план развоја, а фокус њихових планова је на ветроелектранама односно на соларним електранам на напуштеним коповима. 

"Трећи правац чине грађани и привреда који развијају соларне електране за сопствену потрошњу", објашњава Бранислава Јовичић.

Велики потенцијал су српски кровови. Њихова површина већа је од 600 квадратних километара. Са само 10 одсто покривености соларним панелима добило би се довољно електричне енергије за шест милиона домаћинстава. Већа енергетска сигурност, чистији ваздух.