Грађани олако дају податке, повереник упозорава да злоупотребе вребају на сваком кораку

Нарушавањем права података о личности и слободе изражавања, многи нису ни свесни последица које те повреде могу изазвати појединцу и друштву.

"Проблем дигиталног идентитета је генерално проблем. Ви у дигиталном свету не знате са киме комуницирате. Он може да се представи како жели. Та безбедност коју они осећају је лажна јер било ко може да буде откривен", навео je Горан Куњадић, стручњак за сајбер безбедност

Извештаји мониторинга дигиталних права и слобода показују негативне трендове и бројеве.

У Србији се од 2014. године ради мониторинг, а до сада је забележено више од 800 случајева повреда.

"Облици кршења дигиталних права подразумевају неке техничке нападе као што су рецимо хаковање сајтова, затим питања која се тичу злоупотребе података о личноти у дигиталном окружењу, различите врсте претње, притисака, говора мржње...", истакао је Бојан Перков из Шер фондације.

Најугроженија страна у већини документованих случајева јесу грађани и новинари, а најбројније врсте преступа су објављивање претећих садржаја и угрожавање сигурности, као и увреде и неосноване оптужбе.

"Оно што ми можемо видети према мониторингу јесте да су грађани али и новинари нарочито на мети повреде дигиталних права и слобода. Међутим, зависно од контекста долази и до неких других ситуација. Рецимо, када су у питању избору ту долази до напада у дигиталном окружењу када је реч о политичким активистима", напоменуо је Перков.

Куњадић сматра да медијске куће и новинари имају велику моћ у формирању јавног мњења, а самим тим и велику одговорност. Свакако да ставови који се изнесу не могу бити свима по вољи и они су посебно угрожени".

Истраживање које је спровела Канцеларија повереника за информације од јавног значаја и заштиту податка о личности, показало је да грађани Србије нису у довољној мери упознати с темом употребе и заштите података о личности.

О Закону о заштити података о личности 

Закон о заштити података о личности усвојен је пре 3 године.  Статистика показује да преко 75 одсто људи у Србији користи интернет, а насиље на мрежама готово је свакодневна појава.

Извештаји - мониторинга дигиталних права у Србији указују - на бројне случајеве нарушавања.

Један од последњих примера где су злоупотребљени лични подаци догодио се у компанији Волт. 

Повереник за приступ информацијама од јавног значаја и заштиту података Милан Мариновић је рекао гостујући у Дневнику РТС-а да су инспектори били у компанији Волт и спровели надзор, да записник још није направљен, а тек ће видети да ли има одступања од закона што се саме компаније тиче.

"Тачно је да смо ми одмах рекли да има кршења закона од стране достављача , а колико ту има и дела одговорности компаније то ћемо да видимо", навео је повереник.

Закон постоји три године, а протекле две смо доживели праву експанзију када је у питању трговина и онлајн пословање.

Повереник каже да нити смо били спремни, нити смо још увек спремни за тај нови свет - ни грађани као власници својих података, али ни они који их обрађују податке нису спремни.

"Али да не буде да ми нешто заостајемо за светом. Европа има општу уредбу од 2006. године по којој се може видети да ни грађани ЕУ нису спремни за општу дигитализацију", истакао је повереник.

Додао је да на свим странама има одговорности кривице и напоменуо да треба разбити илузију да је наш закон савршен, он јесте преписан из ЕУ и полицијска директива која се односи на обраду података је укомбинована у тај Закон, који треба мењати.

"Ми смо прионули на тај посао. Многи који се баве обрадом података нису озбиљно то схватили, а о грађанима и да не говорим, они олако дају своје податке на све стране", истакао је Мариновић.

Више од 300 притужби 

Истиче да су 2020. и 2021 имали више од 300 притужби и да је извршено неколико стотина надзора, што указује да се крше.

"Није све једно где остављамо податке, ако се ради о неком државном органу ко дуго послује, онда је већа извесност сигурности података које ћете дати, него ако је то неко непознат и нуди неку робу. Треба извршити провере, али треба и прочитати оно што свако од њих мора да има, а то је политика приватности и на тај начин ћете предупредити евентуалне штетне последице", рекао је Мариновић.

Ако дође до злоупотребе, повереник каже да треба видети да ли фирма где је дошло до повреде има лице за заштиту података, ако има треба се обратити њему, а ако нема онда се треба обратити ономе ко је обрађивао податке.

Међутим, напоменуо је ако немате одговор или сте њиме незадовољни можете се обратити поверенику.

Говорећи о Закону, напоменуо је да ми у овом погледу имамо готово исту заштиту као грађани ЕУ, али он мора да се мења јер не спомиње појмове попут видеонадзор, вештачка интилигенција.