Нема градње без садње – могу ли градови указом да постану зеленији

Где год нађеш згодно место, ти зграду изгради, а од првог септембра и дрво посади. За већину крагујевачких инвеститора, на првом месту је профит, па су дрвореди уступили место бетону. Ретки су они, који мисле и на опште добро.

"Та уредба или одлука, како већ, је изванредна ствар. И то је требало урадити још раније. Ја сам се држао тога и раније, с обзиром на то да је било одређених стабала на парцелама које сам ја изградио. И оно што смо могли да сачувамо, сачували смо без обзира на тежи и компликованији начин градње", истиче Мирослав Брковић, инвеститор из Крагујевца.

Само у прошлој години, у Крагујевцу је издато око 1.400 решења за изградњу, због чега је, процењују надлежни, посечена једна шума. Од 200.000 хектара обухваћених просторним планом града, само 12 одсто су зелене површине.

То је мало, оцењују грађани и подржавају одлуку да се тај проценат повећа.

Колико ће стабала морати да засаде инвеститори  

Зато је град и пресекао. За сваких 1.000 новоизграђених квадрата, инвеститор ће морати да посади десет стабала.

"Да би добио све дозволе, да би на крају крајева зграда добила употребну дозволу, мора да дође са потврдом нашег предузећа ‘Шумадија’, која је посадила не нешто мало, већ озбиљну садницу од шест, седам, осам година колико већ постоје јасни критеријуми за то", објашњава Никола Дашић, градоначелник Крагујевца.

Крагујевац је први град у Србији, који је у оквиру акције "Врати дах природи, посади дрво", забранио градњу без садње. Срце Шумадије настојаће убудуће, да зеленим пројектима оправда име које носи.