Читај ми!

"Ако нећеш да радиш, има ко хоће" више не важи – промене на тржишту рада ојачале позицију радника

Потражња за радном снагом је све већа. И даље недостају мајстори и занатлије, али и физички радници. Та ситуација знатно је допринела остваривању права радника, али и њиховој преговарачкој позицији.

"Потребан водоинсталатер. Плата 2.000 евра, стан и храна" или "Јавите се за рад у трговини, више није обавезна средња стручна спрема, може и основна школа" – изгледа да су понуда и потражња на тржишту рада учиниле оно што је до пре неколико година било незамисливо.

"Почела је утакмица, као фудбалери, тргује се, повећавају се плате. Можда не можемо да стигнемо стандард то јест колико плаћају у Хрватској, али с обзиром на то да су код куће, са адекватним повећањем, људи ипак остају", каже менаџер хотела "Мажестик" Драган Живковић.

Веселин Ражнатовић из Уније послодаваца Србије истиче да се дневница физичког радника изједначила са дневницом мајстора од пре три године.

"Данас добар мајстор вреди од 60 до 70 евра. Уз дневнице, они траже и топли оброк, ако нису из Београда и смештај, јер ми смо принуђени да све њихове захтеве испунимо", наводи Ражнатовић.

Уз стално запослење и помак у зарадама, што се сада подразумева, често се траже и добијају пакети бенефиција.

"Више не постоји она слика која је забележена у нашој земљи пре 10, 15 и више година – уколико нећеш ти да радиш, има ко хоће. Послодавци гледају да сваком запосленом пруже највише што могу, од усавршавња и учења, до напредовања у каријери, али и разне пакете бенефиција у смислу да имају добар баланс између приватног и пословног живота", каже Милош Турински из "Инфостуда".

Позитиван утицај и на смањење сиве економије

У Самосталном синдикату потврђују да се положај радника побољшао.

"Мислим да ће се у наредном периоду тај тренд побољшавати. Нажалост, ми и даље имамо послодавце који не поштују права радника, који крше законе. Углавном се ради о страним инвеститорима и имамо великих проблема да тамо организујемо синдикате и да радници добију своја права", каже секретар Већа Савеза самосталних синдиката Србије Зоран Михајловић.

Промене на тржишту рада нису ојачале само преговарачку позицију радника већ и решавање другог горућег проблема у земљи.

"Ако ја као послодавац морам већи део својих радника да пријавим и да им зараду исплаћујем на легалан начин и у потпуности, то онда значи да ћу и свој промет морати да легализујем, односно да га преведем у формалне токове. Рекао бих да је то један битан фактор који је могао утицати позитивно на смањење сиве економије", објашњава Саша Ранђеловић, професор Економског факултета.

Према подацима Републичког завода за статистику за први квартал, у Србији је запослено близу 2.870.000 људи, а незапосленост је 10,6 одсто.